krasiva

Zvezdaš stida

krasiva | 12 Februar, 2013 18:09

   Kao dečak sam voleo sport, nisam pronalazio drugačije oblike telesne kulture, i nisam imao taj stepen svesti da prepoznam šta bi to moglo biti zanimljivije ispunjenom, patološkom duhu čoveka koji teži nadmetanju.
   Kao student, sa kolegama prateći košarkašku utakmicu Crvene Zvezde preko TV-a , umalo se nisam potukao sa "vatrenim" "delijom" od drugara, zato što sam smatrao da huligane koji su istu prekinuli treba sankcionisati batinama, zatvorom i osudama. Izgleda da nisam dovoljno, ne dovoljno jako, navijao za Zvezdu. Takođe, rekao sam da ne bih praznio podivljalu tribinu, već ostale delove hale, a njih ostavio da svoj šou prikazuju policiji, konjici, uz zatvorene sve izlaze. Neredi su nastajali uvek kada je tim Crvene Zvezde gubio od Partizana, ili nekog drugog tima, verovatno da se ne bi došlo do konačnog rezultata.
    I danas sam navijač Zvezde, ali samo zato što mi je to uspomena detinjstva, i o sportu imam drugačije mišljenje. Imam drugačiji odnos prema nečemu što se zove pobeda, i ne bih voleo da je u svom životu ostvarim. Ti mladi ljudi, bez životne i kulturne samosvesti, postaju anominirana masa. A u nečemu što nastaje kao posledica, zamršeno društveno klupko sukoba, igrači tog istog kluba odlaze rulji na noge, na Kalemegdan, toj istoj dehumanizovanoj bombi nasilja i nereda, lišenoj ispravnog cilja, da proslave...pobedu. 
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb