krasiva

Svetlost naših života

krasiva | 26 Decembar, 2011 18:18

  "Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode".

   Njegova priroda bila je jednostavnost pogleda i života. Kada se kraj njegovog veka bližio, a agonija i teškoće našeg društva dalje produžavale, na pitanje jednog doktora, kada će nam biti bolje, odgovorio je rečima na koje se pitalac nasmejao nepoverljivim i formalnim gestom, sve dok nije zakoračio u svoj dom, i shvatio da reči "Kada mi budemo bolji" nisu odgovor kliše, već tema za razmišljanje.      

Gojko Stojčević

   Delovao je na tri načina. Molitvom, proučavanjem i davanjem ličnog primera u svakoj vrlini. Niko se nije molio Bogu koliko on, preovladalo je mišljenje među đacima Bogoslovije. I ta molitva nikada nije prestajala, njegova putovanja i bilo kakav rad rukama pokazivali su njegovo molitveno raspoloženje..                                                                                                "Delovanje molitve nije mehaničko, nego je u saradnji sa slobodnom voljom čovekovom. Ne smete se predavati svetu u kojem živite! Čovek treba da se preda molitvi i da na taj način ostvaruje savršenstvo i dostiže blaženstvo. Bog nas je stvorio po svojoj slici ali mi nismo savršeni kao On i ne možemo reći da nam molitva i Njegova pomoć nisu potrebni. Bog će nam pomoći i da se molimo.."                                                                                               "U nas svi gledaju. Sve oči uprte su u Crkvu. Mi nemamo prava da je unižavamo svojim samovoljnim postupcima." Vladika nije tražio samo da se zna redosled pevanja i čitanja u crkvenoj pevnici, istovremeno njegovoj maloj duhovnoj školi. Trebalo je objasniti zašto se uzimaju ili izpostavljaju određene pesme, šta znače pojedini delovi teksta, a ponekad bi zahtevao da se prevede i cela stihira, čime je proširivao temu, izlazio iz okvira pojanja i tipika, zalazeći u dogmatiku i etiku. Sve sa jednim ciljem.. "Vaša je dužnost da propovedate Jevanđelje!"

   1990. godine postao je prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

   Patrijarh Pavle je postao "živi svetac".. ovo nije post njegovog dela već njegovih osobina koje ga čine najposebnijom živom jedinkom generacije koja sa, i nad njim, bdi.. Imati čula za osećaj i doživljaj jednostavnosti, u trenucima ostati dosledan svog pogleda i skromnosti u željama ovog i ovakvog sveta, nije mogao neko ko nije poznavao život i njegov smisao. Zato se dešavalo da Patrijarha zatiču kao putnika u autobusu ili u slobodnoj samostalnoj šetnji. I upravo tada..nastaju njegove besede i anegdote. Sagledavao je svet realnije, bez obzira što je bio čovek koliko i mi sami, a pošto je svet dinamična pojava, misterična nametljivost društava i njihova konstantna borba, još konstantnije on je održavao svoju "vagu" reakcije i emocionalnosti. "Neka vam reči budu blage, a dokazi jaki".

  Svaki intervju sa patrijarhom, za novinare koji su ga intervjuisali, bio je događaj za pamćenje.. Ta blagost u očima, kažu, ledi krv u žilama!

 

Blagopočivši Patrijarh srpski, Gospodin Pavle

 

 

 

 

Komentari

Re: Svetlost naših života

razmisljanka | 26/12/2011, 19:18

razmisljanka

Imala sam prilike da ga vidim na ulici, među ljudima, kao "običnog" prolaznika.
Njegove reči premudre u svojoj jednostavnosti izgledaju kao da je svako od nas mogao da ih kaže, ali ne, to je mogao samo on. Reči svima jasne, a opet često zaboravljene.

Re: Svetlost naših života

Persefona | 26/12/2011, 19:46

Ima to sve veze sa raznim učenjima. Da se ne ograničavamo:)

Mislim da je veličina jednog čoveka uslovljena širinom njegovog pogleda i lakoćom propuštanja svega onog pozitivnog u sebe.

Ali jačina kojom to dobro neko isijava i širi - to je ono što retki ljudi umeju i mogu, a da se čuje daleko. A patrijarh Pavle je baš takav.
Odavno sam naučila da... nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati. On je to umeo i ličnim primerom potkrepljivao.

Nisi me mnogo iznenadio odabirom prvog... nadam se medju jednakima - mada će to biti veoma teško:)

Re: Svetlost naših života

biljanak | 26/12/2011, 20:00

Dar je reći pravu reč u pravo vreme na pravom mestu. Nije išao putem kojim se retko ide, već onim kojim se tek poneko usudi ići.

Re: Svetlost naših života

sanjarenja56 | 26/12/2011, 20:38

Meni je dovoljno :"Neka vam reči budu blage, a dokazi jaki".

Svetlost naših života

krasiva | 26/12/2011, 21:28

razmisljanka:
"Njegove reči premudre u svojoj jednostavnosti izgledaju kao da je svako od nas mogao da ih kaže, ali ne, to je mogao samo on." Bravo! To je bila poenta posta..

Svetlost naših života

krasiva | 26/12/2011, 21:37

persefona:
To propuštanje u sebe mi se sviđa.. To je nešto kao selekcija. Ali treba imati osećaje, i postati svestan sebe i sveta.. Znanje je ništa ako se ne prenosi, tako da si skroz u pravu!
Vi ćete reći da li je moguće ;-)

Re: Svetlost naših života

razmisljanka | 26/12/2011, 21:38

razmisljanka

Tako se osećam svaki put kad čitam njegove misli. Vidim, i ti i sigurno mnogi od nas. Zato je on svetac. Osećam veliko poštovanje.

Svetlost naših života

krasiva | 26/12/2011, 21:39

biljanak:
Taj put je tik pored nas..

Svetlost naših života

krasiva | 26/12/2011, 21:40

sanjarenja56:
A kada nisu potrebni dokazi, neka ostanu reči..one prave..

Svetlost naših života

krasiva | 26/12/2011, 21:46

razmisljanka:
I opet prava reč, pravi osećaj! Niko takvo poštovanje u nama ne stvara..

Re: Svetlost naših života

luna71 | 27/12/2011, 00:29

luna71

Eh...da je vise ljudi kao sto je on bio...stvarno bi nam bilo bolje...ali, postali smo neosetljivi, samozivi, sebicni, otudjeni, hladni....ne svi...ali dosta ljudi je takvo...sve vise ih je...

Re: Svetlost naših života

sanjarenja56 | 27/12/2011, 06:22

Ljudi rado rasipaju reči, a pravih je malo.

Svetlost naših života

krasiva | 27/12/2011, 08:41

luna71:
Upravo sam u prethodnom komentaru rekao, taj put je pored nas, i kao da čeka da se na njega nakačimo. Ali opet..potrebni su osećaji..

Svetlost naših života

krasiva | 27/12/2011, 08:42

sanjarenja56:
Ali ljudima nije teško kada ih rasipaju :-) Bez osećaja..

Re: Svetlost naših života

misha | 30/12/2011, 23:31

"Ne postoji čovek koji tiše priča, a dalje se čuje.", kazivao je o Patrijarhu Pavlu Matija Bećković. Ove anegdote iz posta su fenomenalne! Svojim delima nas je učio kakvi trebamo biti! Bio je i mudar i šaljiv čovek- svaka ova anegdota ima jaku životnu poruku! Moja omiljena mudrost koju je izrekao ovaj sveti čovek je: "Ne branimo se od tuđeg zla- zlom u sebi."

P.s.Krasiva, bravo za ličnost kojom su otpočeo ovu tvoju genijalnu blog seriju postova! Pozdrav. :)

Svetlost naših života

krasiva | 31/12/2011, 09:44

misha:
Hvala Misho! Serija mora početi od svet(l)osti..
Još nekom je omiljena mishoooo?! ;-))

Re: Svetlost naših života

sanjarenja56 | 31/12/2011, 09:48

Da, nažalost, mnogi bacaju reči, a one su dragocene.

Re: Svetlost naših života

suncica | 05/01/2012, 20:50

suncica

Izdvojicu samo ovo:
-"Kada će nam biti bolje?"
-"Kada mi budemo bolji"

Svetlost naših života

krasiva | 06/01/2012, 09:55

sanjarenja56:
Dragocenim rečima nastaju velika dela..

Svetlost naših života

krasiva | 06/01/2012, 10:02

suncica:
Jednostavno, ali dovoljno da se u prvom trenutku ne shvati suština..

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb