krasiva

10 година Красиве

krasiva | 27 Januar, 2021 10:06

   Не мислим да време пролази брзо, гледам у своје приче и то колико ме је ствари подстакло да пишем. Красива је настала на осећају политичке критике, сазревала усредсређена на личности које уче о вредности, а онда почела да зрачи љубав, отворено, искрено, као када ти Џиба објасни ста су звири а шта бештимје. Ту љубав шаље између редова, непрестано, а држи те на својим словима јер жели да у себи нађеш и гледаш човека. У овој деценији претакала се инспирација, и био је довољан тренутак као окидач, ништа и ниједна прича није била одвојена од погледа на свет, случајности и емоције. Према свему битном, на једноставан начин. Приче импулса, кратке и разбуђујуће, дубоке у замисли, без доминације било које крајности, због чега их је лако избројати.
   Друштвена лествица није хијерархија вредности, људи напуштају своја места а да ми умишљајима не налазимо праве разлоге зашто. Морамо утврђивати свој идентитет и самосвест, освртати се око себе и опажати друге, исказивати поштовање, веровати у људе и човека, јер није он оно што јесте, већ оно шта треба да буде. Услов постојања је гледати своју земљу како траје, а спремати све од себе самог да то трајање и опстане. Баштинити покрет ка само једној уметности.. клесању себе у том запису који ће посведочити траг да је живео човек, и носио твоје име.

Тишина прича

krasiva | 04 Januar, 2021 16:37

    Написано те зароби у оном исказаном, и као да ће било шта промењено, другачије, мисао или казивање, разочарањем полити само тебе. Остатак си ти, други су посматрачи, у свет случајно залутали, неописиво завладали, истину поклонили крсту и машти да је проносе.
    Кад се залепљен и везан одвојиш од мисли и заблуда да ће све што те заводи бити идеално, своје време поклањаш правим стварима. Не и вредностима. Јер вредност се налази испод оне црте која се одлучно повлачи. Тражиш начин да трајеш.. та два мала ока, бистра к'о најсветија гора, узму ти срце у закуп. Све се над тобом изводи, и лет и одсјај, а твоја крила се више не шире, од испуњености и душе која је одавно ослобођена. Ако изговорим љубав уместо живота, док га описујем, отварам врата страха, пут незнан, спознајући човека у себи, тешко признајући лутање и смисао. Они су га дали, они су подвукли црту, а ја истину намењујем сваком бићу које је жели.. Оно трајање, да потврђујеш себе, упорно, друге исто истим, бескрајно те води.

Прва љубав

krasiva | 24 Oktobar, 2020 11:34

    Борио сам се дуго са мислима које ово сказање пишу. То мислим...то желим. Наша је земља цела, једног срца, која се љуби и која сузу изазива, од крша до хумуса, од најшире тачке реке до сланог воденог усека, места где сунце изгрева и не помера се, постојбина умерености и смисла, љубави и камена, нечег што само старовековни сведок може осмехом и тајновитошћу, мислима изрећи.. У неком граду, чији зидови стоје, витезови су извојевали победу, а ми даскама истог крочимо, одушевљени ретким ваздухом и погледом, у неком новом времену, лишени свега осим необичности.

Магична торба

krasiva | 23 Februar, 2020 16:07

    Ово је једна од оних прича која се стварају у даху; нисам веровао да ће од тренутка уласка у ауто и изласка на истом месту, за тако кратко време настати инспирација. Спремао сам нешто сасвим другачије за повратак..

   Утакмица је почела, претходиле су све уобичајене формалности, доста људи, младост. Иако је моја резервисаност за спорт, као друштвеним феноменом, све присутна, појава на том месту има своје разлоге. Десила се повреда, пред крај меча, као одговорно медицинско лице ушао сам на терен, истегнуће зглоба блажег степена уклонила је дечка из игре, отац-тренер већ јe телефонски резервисао "лекара", меч само треба да се заврши, и свако својим путем. А онда је настала ова моја прича.

   Човек који је седео у истом реду гледалишта, иначе пратилац гостујуће екипе, упита: "Докторе, где ти је торба?" Одговорих: "Замислите, први пут је нисам понео." "Ниси је понео? А дневницу си примио? Целу. Требало би да добијеш пола дневнице", рече господин.

  Тим домаћин је одбојкашки клуб суседног села, кога иначе доживљавам као своје. Баба и мајка родом су из тог села, особе које највише волим у животу. У њему живе најпосебнији људи, који одишу заједништвом, духом и традицијом, љубављу и конзерватизмом у оној мери која је ненападна. У клубу нема новца, играју момци који од истог ништа не зарађују, играју јер верују у нешто, и зато сам ја ту. И супрузи сам исто рекао када ме је питала шта је мој мотив да идем на те утакмице. Прилика да узвратиш и покажеш љубав и припадност, захвалност том парчету ове планете и Богу што те је ту посејао.

  Рекох ја том човеку, јер то је хтео да чује, његов мозак намештен на чаробни штапић магичне торбе која испуњава све предрасуде и људску глупост..: "Целу дневницу сам узео."

Пут и зрење

krasiva | 03 April, 2017 22:22

   Свој живот си нам ставила на длан, као поклон, без услова и жеља, мењали смо се, а онда када су настајале наше жеље и ми их проживљавали, твоја мирноћа нас је пратила. Веровала си, од првог парчета пите кога смо са твоје руке појели, до задњег нашег осмеха који си дочекала, да је то твоја срећа. Ти ниси писала, и до последњег дана си учила да читаш, а ја сам упознавао различите људе, учене, писце, људе који су прошли свет и лепоту исказа, а ума несазрелог. И сада, док ћутиш, ти ми дајеш благости, и живиш у мени скромним оним духом; да могу, променио бих ти живот мученика који си имала, и питао те: "Да ли је ово оно што си волела?" Моје потомство, од Бога, носиће твоје име.

Pad belog jastreba

krasiva | 14 Januar, 2016 23:13

   Oseća slobodu.. Oni gaze travu i oštricu kamena da uslikaju njegovo pero. Na njegovo ostrvo, greškom se ne iskrcava, jer ga ne drži voda, već vazduh. Ne dive se oni beskrajnom letu, jer ga visina i redak vazduh kruniše. A kruna je tamnica. Stotini lovaca umakao bi u oblacima, ali samo čisti dan može da pokaže veliku njegovu lepotu. Stvaraju novu prirodu, gde ništa više nije do grana suvog drveta, da i njegov vek nadžive. Ravnicu života žele, onu gde zemaljska sila oduva rajske mirise, i rovari zemljom kanale za slivanje svega životvornog, da vidike ništa ne zakloni. Sklonili bi i sopstvenu senku, jer je svetlost drži da se ne rasturi.
   Belog jastreba niste videli... ali pad jeste. To je ono kada se vaše glave ne okrenuše, bejahu otuđene. Ptica nije došla da lovi, već da pusti svoj krik, i vrati vam smisao.. Obarate svoju dušu..
Ti pratioci, čije oči vide oštro, ne i jasno kao moje, i sami će postati lovina, jer će svoja gnezda sviti u krošnji, bliže zemlji. A do tada, paliće nebo, ovo je za njih bio iz(let) i strah.
   Deca lovaca se raduju više, uživaju kako gubiš krila..
   Letim nad onim što je Bog stvorio.. a kad raširim krila iznad onoga što je čovek napravio.. činim ga tako.. malim.

Moje zastave nisu na pola koplja

krasiva | 30 Novembar, 2015 14:31

    Francuska je zemlja koja žari sopstvenu laž preko leđa Bogom stvorenih njenih naslednika, ne ispoljavajući duh ljudi koji ginu i ginuli su u borbi protiv osvajača i trgovaca njihovom slobodom.
Francuska je "silom odabrana jabuka spremna za trulež"! 70 miliona jedinki u uverenju koje širi polje moći, istina je koja odnosi nevine živote. Mediji su najveća svetska sila sada, a i tada kada su u kafićima, na ulicama i stadionima oni živeli svoje živote, dok su nečiji prestajali da postoje... "Preoravali" su zemlje Bliskog istoka.
    Svet je tragedija. Zašto naši mostovi nisu zasvetleli bojama zastava napaćenih zemalja čija se stradanja usko provlače u objavama, i gde je svaki dan "rečno" krvav?
Moje zastave nisu na pola koplja. Ili ćete se boriti za istinu, ili ćete biti sluga laži.

Rade

krasiva | 09 Novembar, 2015 18:46

   Život pobede i poraza. Na margini i u dnu društvene lestvice po vrednovanju svog zanimanja, a u našoj firmi, najnačitaniji čovek, jedinstvena pojava odvojena od ostatka indoktrinisane oportunističke većine, ispunjena verom i pravdom. Poznavaoc istorije, duša koju vode oplemenjeni stavovi, duhovno poimanje sveta, urezani principi, ljubav prema ljudima. Borac bez libre istine i  kompromisa.
   Pričam priču o "običnom" čoveku, vodoinstalateru, koji u svojoj glavi, pameti i srcu ima mnogo više od svih kancelarijskih i ambulantnih "pacova" naše zdravstvene ustanove, o biću čiju moralnu i čovečansku vrednost nisu mogle da pokradu lešinarske legije rukovodilaca koje je iscrpno kritikovao, niti da utišaju "maleni glas iz potpalublja broda, koji je i te kako pištao u ušima kapetana i gospode" kao prosvetljenje nade; u pogledu ka tom čoveku, našao sam ono za šta sumnjam da ću osetiti u, meni bliskim, deliocima radnog prostora i zajednice.
   Boga je postavio na prvo mesto, plašeći ga se, Njega i sramote.  BIO je pošten.   

To društvo kiselog osmeha

krasiva | 27 Oktobar, 2015 16:57

   Zamisli. Srbija zbirka vrednosti, iz koje slabo ko šta uzima na vežbanje. Čoveka bez postojbinskog identiteta, istorijske i kulturne samosvesti, grubo nazivaju ništarijom i pametniji od mene. Duhovno bogatstvo određuje srce, kuca za po jednu vrednost urezanu u trenutku trzaja od neke naše greške. Plašim se, da u sebi ne pronađem prazninu koliko i same praznine drugih. 

     Kakva bi reakcija bila, kada bi među poklonima za venčanje (za koje je uglavnom „poželjno da su kovertirani”), nasuprot očekivanja, pronašao, ni manje ni više, pirotski ćilim? Zamisli čitaoče.

 

Oni odlaze poplavom na polju duše

krasiva | 04 Avgust, 2015 20:13

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

   Samouništenje. To je prava reč, epitet za lepu zemlju i njen narod, a tek kako smo u njemu istrajni! Svi odoše. Izvori i reke polako se bistre, ali nema tu ko da toči. Natočena je svest zamišlju da negde tamo počinje novi život, oivičen materijalnom formom, svet isključivog i konkretnog, predvidljivog taman da se u njega usade ostvarene "želje" i nabrekla nit od čežnje i kompleksa.

   Ko tera decu Srbije van, i njene unuke da budu tuđi? Teraju ih oni koji su im najbliži,  umesto ljubavi i razumevanja indirektno ih bacaju u iluziju nekog rajskog sveta, dok taj isti raj mentori stvaraju na njihovoj zemlji. Kada počneš da slušaš tuđu istoriju, domovina ti postaje ono mesto gde držiš svoj novac. U ovom društvu i za ovo društvo, niko se ne bori.

   Desio se odlazak, još jednom, pogrešnog i isceđenog, najzdravijeg dela naše duše. Otkinula ga je poplava, ona ista koja je zaobišla sav ustajao dim pored.

 

1 2 3 4  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb