krasiva

To društvo kiselog osmeha

krasiva | 27 Oktobar, 2015 16:57

   Zamisli. Srbija zbirka vrednosti, iz koje slabo ko šta uzima na vežbanje. Čoveka bez postojbinskog identiteta, istorijske i kulturne samosvesti, grubo nazivaju ništarijom i pametniji od mene. Duhovno bogatstvo određuje srce, kuca za po jednu vrednost urezanu u trenutku trzaja od neke naše greške. Plašim se, da u sebi ne pronađem prazninu koliko i same praznine drugih. 

     Kakva bi reakcija bila, kada bi među poklonima za venčanje (za koje je uglavnom „poželjno da su kovertirani”), nasuprot očekivanja, pronašao, ni manje ni više, pirotski ćilim? Zamisli čitaoče.

 

Komentari

Re: To društvo kiselog osmeha

Aneta | 27/10/2015, 18:59

Zamislila sam!
Odličan tekst, meni se učinio kao nastavak i odgovor na moj post.
Ostati bez postojbinskog identiteta znači izbrisati deo svesti o sebi. I kada bi takvome, nakon toga, neko poklonio taj ćilim, musaku ili duvan čvarke (ne mora biti reč o svadbi), ručno pleteni džemper, pastirsku frulu ili trubu ... taj bi to manje (zapravo nikako) cenio od stranca svesnog o vrednostima tradicije jednog podneblja i naroda.
Veza sa korenima je važna jer je deo ličnog identiteta i kao takva je prisutna u delikatnom spletu nagovještaja stalno u svesti....
A niko ne zna kakvi će biti ljudi NSP-a, ako si na to mislio?

PS
Promene su, istorija je pokazala, ljudima uvek teško padale i oni su, što su ti procesi bili jači, pružali veći otpor.
Suština je u prilagođavanju, ma kako to sumorno zvučalo.
PPS
Prilagođavanje nije nužno prihvatanje!

kiselo društvo

krasiva | 27/10/2015, 23:48

aneta: Hvala na čitanju, nisam pročitao tvoj post, ali ću ga sada svakako pročitati. Inače, ovu priču sam napisao pre nekog vremena, nisam sročio zaključak, ali drago mi je da se ciljevi kazivanja blogera slažu, znači da razmišljamo približno, veruj da je poklapanje ovoga puta slučajno :-)
Sve je potpuno tačno što si rekla. Glavna moja želja je bila da pokažem da se gubimo. Većini bi bilo draže da si im dao u koverti 200 evra, nego što si im kupio takvu stvar, koja u materijalnom smislu i prelazi ta njihova očekivanja, ali u simboličnom nema vrednost. Nešto sam skeptičan da bi naš čovek, govorim globalno, mogao sve to da prihvati.

kiseli osmeh

krasiva | 27/10/2015, 23:53

aneta: Nisam te razumeo, šta je NSP, na šta si mislila?

Re: To društvo kiselog osmeha

Aneta | 28/10/2015, 01:10

Mislila sam na novi svetski poredak i globalnog čovjeka koji neće robovati istoriji tradiciji, jeziku kulturi, mestu, teritoriji pa ni ljudima sebi sličnim …
Društva koja neguju istoriju i tradiciju pružaju otpor tome, ali nije to nešto što će se sutra dogoditi niti će se iko pitati i odlučivati.. To su procesi koji su zahvatili svet i stasavanjem novih generacija svet se menja ... a ja pokušavam da zamislima kako će izgledati za 50 ili 100 godina?
Možeš li ti?
Vidiš da čak i taj novac kao keš je sve manje u upotrebi a da ne govorim za ostalo.
Možeš li da zamisliš taj novi sistem vrednosti za 100 godina?
Moram priznati da meni teško ide. :)
A to što je danas normalno želeti novac umjesto poklona govori o otuđenju i pomanjkanju uzajamne ljubavi i poštovanja, jer za odabir poklona treba odvojiti svoje vremena i uložiti ljubavi i truda kojeg primalac poklona očigledno ne ceni kao uspomenu na čovjeka i prijateljstvo već gleda materijalnu korist, dakle samo sebe!
Pozdrav :)

kiseo osmeh

krasiva | 28/10/2015, 01:38

Poenta je poslednji pasus odličnog komentara. Ljudi treba da se zbližavaju, i da odbacuju sve što ih može udaljavati jedne od drugih.

Re: To društvo kiselog osmeha

misha | 02/12/2015, 16:32

Krasiva, divno te je čitati ponovo!:)) A i ovaj dijalog u komentarima je dodatno osveženje:) Pozdrav prijatelju:))

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb