krasiva

   Не мислим да време пролази брзо, гледам у своје приче и то колико ме је ствари подстакло да пишем. Красива је настала на осећају политичке критике, сазревала усредсређена на личности које уче о вредности, а онда почела да зрачи љубав, отворено, искрено, као када ти Џиба објасни ста су звири а шта бештимје. Ту љубав шаље између редова, непрестано, а држи те на својим словима јер жели да у себи нађеш и гледаш човека. У овој деценији претакала се инспирација, и био је довољан тренутак као окидач, ништа и ниједна прича није била одвојена од погледа на свет, случајности и емоције. Према свему битном, на једноставан начин. Приче импулса, кратке и разбуђујуће, дубоке у замисли, без доминације било које крајности, због чега их је лако избројати.

   Друштвена лествица није хијерархија вредности, људи напуштају своја места а да ми умишљајима не налазимо праве разлоге зашто. Морамо утврђивати свој идентитет и самосвест, освртати се око себе и опажати друге, исказивати поштовање, веровати у људе и човека, јер није он оно што јесте, већ оно шта треба да буде. Услов постојања је гледати своју земљу како траје, а спремати све од себе самог да то трајање и опстане. Баштинити покрет ка само једној уметности.. клесању себе у том запису који ће посведочити траг да је живео човек, и носио твоје име.