krasiva

Oni odlaze poplavom na polju duše

krasiva | 04 Avgust, 2015 20:13

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Samouništenje. To je prava reč, epitet za lepu zemlju i njen narod, a tek kako smo u njemu istrajni! Svi odoše. Izvori i reke polako se bistre, ali nema tu ko da toči. Natočena je svest zamišlju da negde tamo počinje novi život, oivičen materijalnom formom, svet isključivog i konkretnog, predvidljivog taman da se u njega usade ostvarene "želje" i nabrekla nit od čežnje i kompleksa.

Ko tera decu Srbije van, i njene unuke da budu tuđi? Teraju ih oni koji su im najbliži, umesto ljubavi i razumevanja indirektno ih bacaju u iluziju nekog rajskog sveta, dok taj isti raj mentori stvaraju na njihovoj zemlji. Kada počneš da slušaš tuđu istoriju, domovina ti postaje ono mesto gde držiš svoj novac. U ovom društvu i za ovo društvo, niko se ne bori.

Desio se odlazak, još jednom, pogrešnog i isceđenog, najzdravijeg dela naše duše. Otkinula ga je poplava, ona ista koja je zaobišla sav ustajao dim pored.