krasiva

Pad belog jastreba

krasiva | 14 Januar, 2016 23:13

Oseća slobodu.. Oni gaze travu i oštricu kamena da uslikaju njegovo pero. Na njegovo ostrvo, greškom se ne iskrcava, jer ga ne drži voda, već vazduh. Ne dive se oni beskrajnom letu, jer ga visina i redak vazduh kruniše. A kruna je tamnica. Stotini lovaca umakao bi u oblacima, ali samo čisti dan može da pokaže veliku njegovu lepotu. Stvaraju novu prirodu, gde ništa više nije do grana suvog drveta, da i njegov vek nadžive. Ravnicu života žele, onu gde zemaljska sila oduva rajske mirise, i rovari zemljom kanale za slivanje svega životvornog, da vidike ništa ne zakloni. Sklonili bi i sopstvenu senku, jer je svetlost drži da se ne rasturi.

Belog jastreba niste videli... ali pad jeste. To je ono kada se vaše glave ne okrenuše, bejahu otuđene. Ptica nije došla da lovi, već da pusti svoj krik, i vrati vam smisao.. Obarate svoju dušu..

Ti pratioci, čije oči vide oštro, ne i jasno kao moje, i sami će postati lovina, jer će svoja gnezda sviti u krošnji, bliže zemlji. A do tada, paliće nebo, ovo je za njih bio iz(let) i strah.

Deca lovaca se raduju više, uživaju kako gubiš krila..

Letim nad onim što je Bog stvorio.. a kad raširim krila iznad onoga što je čovek napravio.. činim ga tako.. malim.