Moje zastave nisu na pola koplja
krasiva | 30 Novembar, 2015 14:31
Francuska je zemlja koja žari sopstvenu laž preko leđa Bogom stvorenih njenih naslednika, ne ispoljavajući duh ljudi koji ginu i ginuli su u borbi protiv osvajača i trgovaca njihovom slobodom.
Francuska je "silom odabrana jabuka spremna za trulež"! 70 miliona jedinki u uverenju koje širi polje moći, istina je koja odnosi nevine živote. Mediji su najveća svetska sila sada, a i tada kada su u kafićima, na ulicama i stadionima oni živeli svoje živote, dok su nečiji prestajali da postoje... "Preoravali" su zemlje Bliskog istoka.
Svet je tragedija. Zašto naši mostovi nisu zasvetleli bojama zastava napaćenih zemalja čija se stradanja usko provlače u objavama, i gde je svaki dan "rečno" krvav?
Moje zastave nisu na pola koplja. Ili ćete se boriti za istinu, ili ćete biti sluga laži.
Rade
krasiva | 09 Novembar, 2015 18:46
Život pobede i poraza. Na margini i u dnu društvene lestvice po vrednovanju svog zanimanja, a u našoj firmi, najnačitaniji čovek, jedinstvena pojava odvojena od ostatka indoktrinisane oportunističke većine, ispunjena verom i pravdom. Poznavaoc istorije, duša koju vode oplemenjeni stavovi, duhovno poimanje sveta, urezani principi, ljubav prema ljudima. Borac bez libre istine i kompromisa.
Pričam priču o "običnom" čoveku, vodoinstalateru, koji u svojoj glavi, pameti i srcu ima mnogo više od svih kancelarijskih i ambulantnih "pacova" naše zdravstvene ustanove, o biću čiju moralnu i čovečansku vrednost nisu mogle da pokradu lešinarske legije rukovodilaca koje je iscrpno kritikovao, niti da utišaju "maleni glas iz potpalublja broda, koji je i te kako pištao u ušima kapetana i gospode" kao prosvetljenje nade; u pogledu ka tom čoveku, našao sam ono za šta sumnjam da ću osetiti u, meni bliskim, deliocima radnog prostora i zajednice.
Boga je postavio na prvo mesto, plašeći ga se, Njega i sramote. BIO je pošten.
To društvo kiselog osmeha
krasiva | 27 Oktobar, 2015 16:57
Zamisli. Srbija zbirka vrednosti, iz koje slabo ko šta uzima na vežbanje.
Čoveka bez postojbinskog identiteta, istorijske i kulturne samosvesti,
grubo nazivaju ništarijom i pametniji od mene. Duhovno bogatstvo određuje srce,
kuca za po jednu vrednost urezanu u trenutku trzaja od neke naše greške. Plašim
se, da u sebi ne pronađem prazninu koliko i same praznine drugih.
Kakva bi reakcija bila, kada bi među poklonima za venčanje (za koje je
uglavnom „poželjno da su kovertirani”), nasuprot očekivanja, pronašao, ni manje
ni više, pirotski ćilim? Zamisli čitaoče.
Oni odlaze poplavom na polju duše
krasiva | 04 Avgust, 2015 20:13
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
Samouništenje. To je prava reč, epitet za lepu zemlju i njen narod, a tek
kako smo u njemu istrajni! Svi odoše. Izvori i reke polako se bistre, ali nema
tu ko da toči. Natočena je svest zamišlju da negde tamo počinje novi život,
oivičen materijalnom formom, svet isključivog i konkretnog, predvidljivog taman
da se u njega usade ostvarene "želje" i nabrekla nit od čežnje i
kompleksa.
Ko tera decu Srbije van, i njene unuke da budu tuđi? Teraju ih oni koji su im
najbliži, umesto ljubavi i razumevanja indirektno ih bacaju u iluziju nekog rajskog sveta, dok taj isti
raj mentori stvaraju na njihovoj zemlji. Kada počneš da slušaš tuđu istoriju,
domovina ti postaje ono mesto gde držiš svoj novac. U ovom društvu i za ovo
društvo, niko se ne bori.
Desio se odlazak, još jednom, pogrešnog i isceđenog, najzdravijeg dela naše
duše. Otkinula ga je poplava, ona ista koja je zaobišla sav ustajao dim pored.
Banja Luko, ne pecaj se!
krasiva | 07 Februar, 2014 18:35
Postoji istina. "Neko" kreira buducnost, proslost drzi pod dlanom, cuvajuci je i od najmanjeg povetarca, lose i dobro rezira, zavisno od senzibiliteta onog ko predstavu gleda. Stvara "proleca" kad im vreme nije.
Draga braco, Banja Luko, ne reaguj na talas ciju jacinu ne poznajes. Svet i sadasnjost je takva da u jagnjetu uvek ocekujes vuka, dok te sva cula ne uvere da ono sto vidis jeste i samo to.
Mir promrzlih nogu
krasiva | 11 Novembar, 2013 17:00
Hod kilometrima nepristupačnom i studenom Albanijom, stradanje stanovništva i nemerljiva žrtva koju je ovaj narod pretrpeo pred najezdom probuđenog imperijalizma, tuga, očaj, tišina, želja za mirom i životom, pronašli su ovaj dan.
11. novembar je istorija, knjiga, i budućnost. Nikada oni neće čitati drugu prošlost, pravdu, sem svoje, biće im dozvoljeno, kao što uvek i jeste, da iz klice korene čvršće zlo, svaki put kada bi bili poraženi. Duhovnog bogatstva željni, a uskraćeni njima znanim razlozima, dirigovanim zaboravom i blatnjavim ropstvom, stopićemo Dan Mira uz svoj sjaj pogleda ka slobodi i izvesnosti.
Volim ovu zemlju, jer dok god gledam sve njene lepote od reka, žitnica i planina, dok je god njen miris u nozdrvama, znam... postojim.
,
Da li Vam je bombardovanje u sećanju?
krasiva | 24 Mart, 2013 15:50
Podrum nove kuće nije bio dovršen, zemljani prilaz obrušavao se ispod najlona koji je štitio od studi i kiše. Danas, sve ovo je jedna nadstrešnica, pod kojom se, bezbrižno, s'početka jeseni, slažu drva. Oči su nam sjale u mraku, i od svake nove bombe, koja je uništavala aerodrom, dobijale su novi sjaj. Sada mi je mesec u vedroj noći uživanje, tada, crveno nebo strah.
I sada me teraju da im zaboravim. Nude mi budućnost.
Šetnje su organizovane za svakakve, a ko će hodati za mene i moj crveni odsjaj oka?
Virtualna budućnost stvara virtualnu prošlost. "Da se (ne) zaboravi"
Zvezdaš stida
krasiva | 12 Februar, 2013 18:09
Kao dečak sam voleo sport, nisam pronalazio drugačije oblike telesne kulture, i nisam imao taj stepen svesti da prepoznam šta bi to moglo biti zanimljivije ispunjenom, patološkom duhu čoveka koji teži nadmetanju.
Kao student, sa kolegama prateći košarkašku utakmicu Crvene Zvezde preko TV-a , umalo se nisam potukao sa "vatrenim" "delijom" od drugara, zato što sam smatrao da huligane koji su istu prekinuli treba sankcionisati batinama, zatvorom i osudama. Izgleda da nisam dovoljno, ne dovoljno jako, navijao za Zvezdu. Takođe, rekao sam da ne bih praznio podivljalu tribinu, već ostale delove hale, a njih ostavio da svoj šou prikazuju policiji, konjici, uz zatvorene sve izlaze. Neredi su nastajali uvek kada je tim Crvene Zvezde gubio od Partizana, ili nekog drugog tima, verovatno da se ne bi došlo do konačnog rezultata.
I danas sam navijač Zvezde, ali samo zato što mi je to uspomena detinjstva, i o sportu imam drugačije mišljenje. Imam drugačiji odnos prema nečemu što se zove pobeda, i ne bih voleo da je u svom životu ostvarim. Ti mladi ljudi, bez životne i kulturne samosvesti, postaju anominirana masa. A u nečemu što nastaje kao posledica, zamršeno društveno klupko sukoba, igrači tog istog kluba odlaze rulji na noge, na Kalemegdan, toj istoj dehumanizovanoj bombi nasilja i nereda, lišenoj ispravnog cilja, da proslave...pobedu.
Sada je nastao moj osmeh
krasiva | 24 Mart, 2012 14:45
Parče moje svetlosti za život bez oblaka. Jasno se ocrtava taj zrak na meni. Da li ona sanja ovaj san na javi, da li je dodiruju talasi koje sam od sunca otkinuo i podario joj. U njoj ima mog zanosa, diše mojim željama. Onim istim zbog kojih sam postao njena aura sreće, u trenutku kada me očima pokušava razumeti.
Razlikuju nas samo leta, broj proživljenih strepnji i smešaka.
Volim muziku, čist vazduh...i nju.
Poznaje moje izrečene snove. Ne i miris koji osećam u svojim nozdrvama, i koji će se svuda i samo tu širiti, a da nikada neće nestati.
Kao zvuk takne, dolazi, najavljuje moju želju, i plaši me, mojim uzbuđenjem, da ću dohvatiti i dno i vrh, i da će i taj trenutak biti njen!
Sanjam kada volim..i kada maštam, od prvog zelenog sjaja kojim me je, od bujnih trepavica teško pogledala.
Luna i noć... Ovo veče, bez meseca, izuzetak je naše samoće i njenog rođendana.
Ona je Jasmina. Poželeće život, ja spokoj. Iznenađenja, ja zaborav. Ona mene... ja još jedan ovakav dan..
Razmena cipela
krasiva | 21 Mart, 2012 17:45
Ovako otuđenim, ništa ne može pretstavljati iznenađenje, ili pak, sve nam je iznenađenje. Povukli smo se u svoje domove, komšije i prijatelje kolektivno usled mrzovolje zaboravimo, kod rođaka smo dobrodošli, ali ne i došli. Stvarno se narod usamio.
No, šta su kerovi hteli... raznošenjem obuće?
1. Da u predivnoj martovskoj večeri, daju sebi malo razonode i treninga? Ili samo da se našale?
2. Dovedu do graje u ovom delu sela, da nas nasmeju jer smo svi postali tragači sopstvenih patofni i opanaka? Ne verujem, bilo je tu i čizama!
3. Da raznošenjem obuće, uglavnom leve, daju neki nevidljiv signal na stranu za koju da se opredelimo na prolećnim izborima?
4. Stave do znanja da žele čistu životnu sredinu i samo prirodne mirise jer je proleće stiglo?
5. Pokažu glad ili svrab desni?
6. Takmiče se međusobom čiji gazda ima bolju marku?
7. Pokažu kako i oni žele jedne takve?
8. Idi ti sad malo bos!
9. Da opomenu gazdu da je bolje oprana nego nestala cipela?
10. Ili jednostavno, da spoje i nateraju ljude da se druže time što će dolaziti jedni kod drugih, i da kafa i druženje "zamiriše"..
Sve u svemu, ja imam da posetim još jednog komšiju, ako kod njega nađem papuču, možda popijem i neko piće, dok, konačno, razgovaramo..
Генерална |
Permalink |
Komentari (8) |
Trekbekovi (0)
