krasiva

Banja Luko, ne pecaj se!

krasiva | 07 Februar, 2014 18:35

 Postoji istina. "Neko" kreira buducnost, proslost drzi pod dlanom, cuvajuci je i od najmanjeg povetarca, lose i dobro rezira, zavisno od senzibiliteta onog ko predstavu gleda. Stvara "proleca" kad im vreme nije.
   Draga braco, Banja Luko,  ne reaguj na talas ciju jacinu ne poznajes. Svet i sadasnjost je takva da u jagnjetu uvek ocekujes vuka, dok te sva cula ne uvere da ono sto vidis jeste i samo to.

Генерална | Permalink | Komentari (9) | Trekbekovi (0)

Mir promrzlih nogu

krasiva | 11 Novembar, 2013 17:00

   

    Hod kilometrima nepristupačnom i studenom Albanijom, stradanje stanovništva i nemerljiva žrtva koju je ovaj narod pretrpeo pred najezdom probuđenog imperijalizma, tuga, očaj, tišina, želja za mirom i životom, pronašli su ovaj dan.

   11. novembar je istorija, knjiga, i budućnost. Nikada oni neće čitati drugu prošlost, pravdu, sem svoje, biće im dozvoljeno, kao što uvek i jeste, da iz klice korene čvršće zlo, svaki put kada bi bili poraženi. Duhovnog bogatstva željni, a uskraćeni njima znanim razlozima, dirigovanim zaboravom i blatnjavim ropstvom, stopićemo Dan Mira uz svoj sjaj pogleda ka slobodi i izvesnosti.

   Volim ovu zemlju, jer dok god gledam sve njene lepote od reka, žitnica i planina, dok je god njen miris u nozdrvama, znam... postojim. 

 

          ,

 

Генерална | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0)

Da li Vam je bombardovanje u sećanju?

krasiva | 24 Mart, 2013 15:50

   Podrum nove kuće nije bio dovršen, zemljani prilaz obrušavao se ispod najlona koji je štitio od studi i kiše. Danas, sve ovo je jedna nadstrešnica, pod kojom se, bezbrižno, s'početka jeseni, slažu drva. Oči su nam sjale u mraku, i od svake nove bombe, koja je uništavala aerodrom, dobijale su novi sjaj. Sada mi je mesec u vedroj noći uživanje, tada, crveno nebo strah. 
   I sada me teraju da im zaboravim. Nude mi budućnost.
   Šetnje su organizovane za svakakve,  a ko će hodati za mene i moj crveni odsjaj oka?
   Virtualna budućnost stvara virtualnu prošlost. "Da se (ne) zaboravi" 

Генерална | Permalink | Komentari (15) | Trekbekovi (0)

Zvezdaš stida

krasiva | 12 Februar, 2013 18:09

   Kao dečak sam voleo sport, nisam pronalazio drugačije oblike telesne kulture, i nisam imao taj stepen svesti da prepoznam šta bi to moglo biti zanimljivije ispunjenom, patološkom duhu čoveka koji teži nadmetanju.
   Kao student, sa kolegama prateći košarkašku utakmicu Crvene Zvezde preko TV-a , umalo se nisam potukao sa "vatrenim" "delijom" od drugara, zato što sam smatrao da huligane koji su istu prekinuli treba sankcionisati batinama, zatvorom i osudama. Izgleda da nisam dovoljno, ne dovoljno jako, navijao za Zvezdu. Takođe, rekao sam da ne bih praznio podivljalu tribinu, već ostale delove hale, a njih ostavio da svoj šou prikazuju policiji, konjici, uz zatvorene sve izlaze. Neredi su nastajali uvek kada je tim Crvene Zvezde gubio od Partizana, ili nekog drugog tima, verovatno da se ne bi došlo do konačnog rezultata.
    I danas sam navijač Zvezde, ali samo zato što mi je to uspomena detinjstva, i o sportu imam drugačije mišljenje. Imam drugačiji odnos prema nečemu što se zove pobeda, i ne bih voleo da je u svom životu ostvarim. Ti mladi ljudi, bez životne i kulturne samosvesti, postaju anominirana masa. A u nečemu što nastaje kao posledica, zamršeno društveno klupko sukoba, igrači tog istog kluba odlaze rulji na noge, na Kalemegdan, toj istoj dehumanizovanoj bombi nasilja i nereda, lišenoj ispravnog cilja, da proslave...pobedu. 

Генерална | Permalink | Komentari (8) | Trekbekovi (0)

Sada je nastao moj osmeh

krasiva | 24 Mart, 2012 14:45

  Parče moje svetlosti za život bez oblaka. Jasno se ocrtava taj zrak na meni. Da li ona sanja ovaj san na javi, da li je dodiruju talasi koje sam od sunca otkinuo i podario joj. U njoj ima mog zanosa, diše mojim željama. Onim istim zbog kojih sam postao njena aura sreće, u trenutku kada me očima pokušava razumeti.
  Razlikuju nas samo leta, broj proživljenih strepnji i smešaka.
  Volim muziku, čist vazduh...i nju. 
  Poznaje moje izrečene snove. Ne i miris koji osećam u svojim nozdrvama, i koji će se svuda i samo tu širiti, a da nikada neće nestati.
  Kao zvuk takne, dolazi, najavljuje moju želju, i plaši me, mojim uzbuđenjem, da ću dohvatiti i dno i vrh, i da će i taj trenutak biti njen! 
  Sanjam kada volim..i kada maštam, od prvog zelenog sjaja kojim me je, od bujnih trepavica  teško pogledala.
   Luna i noć... Ovo veče, bez meseca, izuzetak je naše samoće i njenog rođendana.
Ona je Jasmina. Poželeće život, ja spokoj. Iznenađenja, ja zaborav. Ona mene... ja još jedan ovakav dan..

Генерална | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

Razmena cipela

krasiva | 21 Mart, 2012 17:45

  Ovako otuđenim, ništa ne može pretstavljati iznenađenje, ili pak, sve nam je iznenađenje. Povukli smo se u svoje domove, komšije i prijatelje kolektivno usled mrzovolje zaboravimo, kod rođaka smo dobrodošli, ali ne i došli. Stvarno se narod usamio.
   No, šta su kerovi hteli... raznošenjem obuće?
1. Da u predivnoj martovskoj večeri, daju sebi malo razonode i treninga? Ili samo da se našale?
2. Dovedu do graje u ovom delu sela, da nas nasmeju jer smo svi postali tragači sopstvenih patofni i opanaka? Ne verujem, bilo je tu i čizama!
3. Da raznošenjem obuće, uglavnom leve, daju neki nevidljiv signal na stranu za koju da se opredelimo na prolećnim izborima?
4. Stave do znanja da žele čistu životnu sredinu i samo prirodne mirise jer je proleće stiglo?
5. Pokažu glad ili svrab desni?
6. Takmiče se međusobom čiji gazda ima bolju marku?
7. Pokažu kako i oni žele jedne takve?
8. Idi ti sad malo bos!
9. Da opomenu gazdu da je bolje oprana nego nestala cipela?
10. Ili jednostavno, da spoje i nateraju ljude da se druže time što će dolaziti jedni kod drugih, i da kafa i druženje "zamiriše"..
  Sve u svemu, ja imam da posetim još jednog komšiju, ako kod njega nađem papuču, možda popijem i neko piće, dok, konačno, razgovaramo.. 

Генерална | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0)

Krasiva, 1. rođendan!

krasiva | 27 Januar, 2012 16:55

  "Сваки почетак је тежак.. Да се не лажемо! Моја област је медицина. Лудо, медицина! Само што се у нашим животима одражава утицај овог нашег "националног парка", и у неким другим областима..а ми волимо да заголицамо свуда, то је наш темперамент... Земља и дешавања у њој оправдавају постојање блога.. и лудила на њему :-) И само сам желео бити део приче... Боље Вас нашао!! ;-)"

   Bio je to početak, i kao što možete videti, svašta se dogodilo, blog jeste "ludilo". Iako sam svoje vreme nedovoljno posvetio blogu, ponosan sam što sam deo ovog društva, i što sam uvideo koliko su ove priče zaista propraćene (mislim na sve, ne samo svoje, i ne samo na pisce, već van granica bloga).

  Prvom pričom "na startu" želeo sam da pokažem čime će se ova blog stranica baviti. Društvom, njegovom strukturom, ljudima i životom. I, zašto baš Krasiva :-)

   Druga priča je nastala iz želje, koja me je u velikoj meri za blog i opredelila, da predstavim jedan drugačiji ugao gledanja na politiku i njene činjenice, pošto je moja misao tada bila da smo se svi po malo utopili. U narednoj sam se dotakao teme za koju smatram da je jedna od najbitnijih u našim životima, a pre svega za sreću. Treba zaista naći osobu koja će biti tvoje biće neturbulentnim načinom fizičkog i svakog drugog traženja. U suprotnom, ne možeš sebe nahvaliti baš prevelikom racionalnošću. Sa pričom o mami i tati i tome da "ne mogu više" hteo sam da ukažem na alarmantnu situaciju razmaženosti i uprošćavanja stvari, na našu štetu. 

   Usledilo je definisanje mog pogleda političke situacije, i događaja koji nas deli, i koji će nas tek deliti. 5. oktobar i njegovi akteri; dok ovo pišem stav mi postaje još temeljniji. Onda kreću postovi koji su odvukli možda i najviše pažnje, razume se, zbog svoje aktuelne i sverasprostranjenije tematike kojom se sadržina bavi: Posao kao privilegija, i nezadovoljstvo nekim novinama koje trebaju ispuniti detinjstvo naših najmlađih. Moja mašta o savremenom obrazovanju pretočena je na post o idealnom profesoru. Globalizam (kao ciljna želja jakog sveta) i beogradizacija (kao skretanje smera problema) našli su se na zidu Krasive. 

   Odluka da napišem poslednju političku priču može se opisati samo i isključivo sadržajem tog posta, i koliko god bio tužan jer je ta oblast donekle razlog krasivinog nastanka, ponosan sam na to što sam je stvorio.  Na njoj sam, prvoj, sproveo, svoj avatar.

  "Prostor" Krasive ispunile su, i ispuniće, ličnosti koje su živele i delovale sa bar jednim osećajem više..

   Avatar se ispoljava i mojom neaktivnošću. Ili se bar nadam da ćete na to tako gledati :-)

 

Генерална | Permalink | Komentari (20) | Trekbekovi (0)

Svetlost naše istorije

krasiva | 28 Decembar, 2011 16:59

 "Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode"..."

   Njegova vizija trenutka, i opstanka, bila je naša crta istorije. To vreme svi jako poštujemo, ne mogu reći i volimo, jer u tom vremenu svi su nas voleli, a mi smo za tu ljubav dali ono nemerljivo, ono što nam niko ne može vratiti. Zbog tog vremena, nekada u bližoj prošlosti, mi smo umeli da precenimo sebe, i dali za pravo da se pozivamo na isto, delima koja su nas tamnila. Predstavljam vam "diva" našeg veka i postojanja.

Živojin Mišić

   To što je bio trinaesto dete u porodici uticalo je na formiranje njegove "životne škole", koja, naraštajima u futuri, može biti ogledalo svega što u životu žele postati. Počeo je kao pastir, izložen nemaštini i neprilikama sa varoškom decom zbog seljačkog porekla, a postao glavnokomandujući oficir Prve armije tokom Kolubarske bitke, gde se njegova slava pečati. Prva armija se, od vojske u rasulu, pretvorila u formaciju sposobnu za borbu, a rizik insistiranja na dubljem povlačenju, vojvoda je pretvorio u najveću pobedu u srpskoj istoriji.

   Tri kćeri, tri sina, i trideset tri odlikovanja!

  Taktika borbe Kolubarske bitke u modernoj istoriji sastavni je deo vojno-edukativnog programa nekih, industrijski, najrazvijenijih zemalja danas.

   Kada bi takvu ličnost ubacili u ovo vreme, ili nešto ranije (videćete i zašto) dobili biste sledeće.

   Pokazuje nam ulogu svestranosti, uticaj obrazovanja i upotrebe znanja, osobinu skromnosti našeg života, dok je njegov, dovoljan da bi bio ispunjen pastirstvom, siromaštvom, gimnazijom, Vojnom akademijom, vođenjem armije, predavanjem na Akademiji i.. slavom srpskog naroda. Njegovi osećaji, svakako su bili izoštreni.

Vojvoda Živojin Mišić

Генерална | Permalink | Komentari (18) | Trekbekovi (0)

Svetlost naših života

krasiva | 26 Decembar, 2011 18:18

  "Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode".

   Njegova priroda bila je jednostavnost pogleda i života. Kada se kraj njegovog veka bližio, a agonija i teškoće našeg društva dalje produžavale, na pitanje jednog doktora, kada će nam biti bolje, odgovorio je rečima na koje se pitalac nasmejao nepoverljivim i formalnim gestom, sve dok nije zakoračio u svoj dom, i shvatio da reči "Kada mi budemo bolji" nisu odgovor kliše, već tema za razmišljanje.      

Gojko Stojčević

   Delovao je na tri načina. Molitvom, proučavanjem i davanjem ličnog primera u svakoj vrlini. Niko se nije molio Bogu koliko on, preovladalo je mišljenje među đacima Bogoslovije. I ta molitva nikada nije prestajala, njegova putovanja i bilo kakav rad rukama pokazivali su njegovo molitveno raspoloženje..                                                                                                "Delovanje molitve nije mehaničko, nego je u saradnji sa slobodnom voljom čovekovom. Ne smete se predavati svetu u kojem živite! Čovek treba da se preda molitvi i da na taj način ostvaruje savršenstvo i dostiže blaženstvo. Bog nas je stvorio po svojoj slici ali mi nismo savršeni kao On i ne možemo reći da nam molitva i Njegova pomoć nisu potrebni. Bog će nam pomoći i da se molimo.."                                                                                               "U nas svi gledaju. Sve oči uprte su u Crkvu. Mi nemamo prava da je unižavamo svojim samovoljnim postupcima." Vladika nije tražio samo da se zna redosled pevanja i čitanja u crkvenoj pevnici, istovremeno njegovoj maloj duhovnoj školi. Trebalo je objasniti zašto se uzimaju ili izpostavljaju određene pesme, šta znače pojedini delovi teksta, a ponekad bi zahtevao da se prevede i cela stihira, čime je proširivao temu, izlazio iz okvira pojanja i tipika, zalazeći u dogmatiku i etiku. Sve sa jednim ciljem.. "Vaša je dužnost da propovedate Jevanđelje!"

   1990. godine postao je prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

   Patrijarh Pavle je postao "živi svetac".. ovo nije post njegovog dela već njegovih osobina koje ga čine najposebnijom živom jedinkom generacije koja sa, i nad njim, bdi.. Imati čula za osećaj i doživljaj jednostavnosti, u trenucima ostati dosledan svog pogleda i skromnosti u željama ovog i ovakvog sveta, nije mogao neko ko nije poznavao život i njegov smisao. Zato se dešavalo da Patrijarha zatiču kao putnika u autobusu ili u slobodnoj samostalnoj šetnji. I upravo tada..nastaju njegove besede i anegdote. Sagledavao je svet realnije, bez obzira što je bio čovek koliko i mi sami, a pošto je svet dinamična pojava, misterična nametljivost društava i njihova konstantna borba, još konstantnije on je održavao svoju "vagu" reakcije i emocionalnosti. "Neka vam reči budu blage, a dokazi jaki".

  Svaki intervju sa patrijarhom, za novinare koji su ga intervjuisali, bio je događaj za pamćenje.. Ta blagost u očima, kažu, ledi krv u žilama!

 

Blagopočivši Patrijarh srpski, Gospodin Pavle

 

 

 

 

Генерална | Permalink | Komentari (20) | Trekbekovi (0)

Misterija šestog čula

krasiva | 17 Decembar, 2011 15:59

  Deo pogleda koji želi da uoči, ali kao da nedostaje, nadoknađuje se često nekom nehotičnom reakcijom, nečim neobjašnjivim, sa puno brzine. I taman se javi pomisao da je sve bilo nepotrebno, kad, isto se istog maha desi.
  Deo pogleda biva pobuđen nekom čudnom privlačnom aurom; kao kada se zatvorene oči, potom naglo otvore, usled kakvog osećaja.
  Deo pogleda želi da bude baš tu, u baš tom trenutku! Često koincidencija, ali često nešto neznano.. 
  Pa i mi same sebe možemo nazvati, pomalo, kabalistima, ali samo kada uzviknemo da smo nešto spoznali bez "receptora" ili nam se desio "deja vu" (kabalisti su oni koji doživljaj svog sveta ne ograničavaju osećajima postojećih čula, jer postoji mnogo više potencijalnih draži za čoveka. U stvari, za njih se smatra da mogu primiti mnogo više znanja od onog koga mi posedujemo spoznavši svet kroz 5. čula).
  Zašto je mene to zainteresovalo.. Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode".
  Bili bi možda i gori..svet je pun zloupotreba.
  U svemu, šta god radili, gradićemo budućnost, a to na koji način razmišljamo, zavisi od mogućnosti upijanja onog što se nalazi sa druge strane naših čula. I mi sada proučavamo istoriju, i njene ličnosti. Mi proučavamo njihov pogled na svet. I njihova dela, učinjena,  ili  tek "kabalom" spremljena!   Pokušaću da ih odvojim opisom..
 
 

Генерална | Permalink | Komentari (25) | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3 4  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb