krasiva

Nauči me, kad već neću!

krasiva | 06 Novembar, 2011 12:47

   Da sam profesor.. znao bih samo kako bih se obukao.. koje odelo.. Sve ostalo je nepredvidivo.. Mogao bih pričati kao Fidel.. o obrazovanju, poslu, i našim manirima.

    Kreda se uzima u kancelariji.. na tabli postavlja samo jedan znak pre nego što se bilo šta kaže. Taj znak je ",".. Čuješ neki, ili par glasova - "zarez!". " Tako sam i ja mislio kod profesora Pravopisa i Književnosti. Ali me je tom da je ovo "zapeta" naučio profesor Statistike.. Profesor Akademik.. Deco, kolege.. Znanje nije bogatstvo. Znanje je ceo svet. A vi procenite ŠTA ĆETE Wink

    Kod mene bi svi imali petice. Studenti desetke Smile To bi im bila prva informacija, nakon imena, i pošto onaj ko ovo čita zna da nije prvi april, rekao bih da bi se za to stvorili adekvatni uslovi..

Pismeno polaganje kao provera znanja? Hvala svim pismenim ali doviđenja!!

    Uslovi koje sam pomenuo, bili bi moj trud da prenesem znanje u punom obimu, nakon čega bih uključio dotičnog, da me natera da bacim klešta iz ruku, da priča, da razmišlja, da on mene ubedi da mu je savršeno jasno to šta je šlušao. Pa onda varijanta inverzno ironične slovenske antiteze, da li je a nije!

   Interesovanje učenika, studenta, je obaveza predavača. Ako to ne shvataš, idi na neku traku profesore, za pakovanje miliona artikala nije potrebna kreativnost.

   Pričanje o nekim drugim, životnim temama. Mislim da je profesor nešto posebno, uzvišeno, da treba dodatno da se izdigne van onog što je limit programa, jer iz njegove učionice izlaze relativno formirane ličnosti, a da bi te iste došle do kuće, moraju preći ulicu ili ići po njoj.

    I ono krajnje, ali najvažnije, kroz priču.. “ Moj drug, u isto vreme kolega, I ja vraćamo se na vikend kući. Pričamo o školi, ispitima, između ostalog o jednom koji smo imali pismeno I koji je sadržao 50 pitanja. U priči pomenusmo to da nam je oko 30-ak potrebno za prolaz.. U tom trenutku,  okrenuo se gospodin koji je sedeo ispred nas I rekao: “ Izvinite momci što se mešam, čuo sam razgovor, mislim da vam za prolaz treba 50...” Tajac par sekundi, a onda grohotom smeh nas dvojice!

   Došlo je mojih 50..

 

Kojot u trci za „nedostižnom“

krasiva | 02 Novembar, 2011 14:53

    Pa bio sam mali, a moj otac se zajedno sa mnom tako smejao! Tom i Džeri u jurnjavi, a ja jedva čekam Buldoga sa sinom psićem da se pojavi i da ga stigne palica u glavu. Grabulja i poklopac od kante za đubre mačka o glavu! ;-) Samo kada se setim one epizode kada Buldog pravi kućicu..

   A šta deca gledaju sada? Ne bih da budem subjektivan, ali osim ono malo TV vremena nedeljom na državnoj televiziji, mališani nemaju gde da pogledaju lep crtani film. A mnogo je značajno rasti uz osmeh, stvarati u detetu tu vrstu osećanja, empatije, naklonosti ka svemu što je prirodno, a prirodno je ono što ga okružuje, i nisu bez razloga i cilja pravljeni baš takvi crtaći.

   Kada Duško Dugouško masira glavu Elmer Davežu.. Paja Patak.. Patak Dača i Tasa..

   Kod nas sve ima cenu! Cyber svet je zavladao, raznorazni roboti u želji da zabave decu. Ponekad ti megaproizvodi deluju loše na najmlađe, za njihov psihomentalni razvoj. I zbog tog, kao i zbog mnogo čega ostalog, voleo bih da u ovoj zemlji neko uvede cenzuru! Vekovima pišemo stranice istorije i tradicije, uzdižemo veru, pozitivan stav prema životu, i sada treba neko „komercijalno“ vreme da nas smlati, i da nas uvede u neki kalup poraza, neznanja i potpune bezvrednosti?! Ma ko je taj ko zarađuje na zatupljenosti naše dece, njihovom stvaranju nerealnog sveta od svojih želja i iskrivljene mašte?!

   Pre nekoliko godina, bogati Arapin, nudio je skoro jedno malo bogatstvo da se napravi epizoda u kojoj Kojot konačno hvata brzu pticu.

    Ali..bez cenzure.. odgovor je bio onaj bez cene..

Posaos dobijanorum veza

krasiva | 27 Oktobar, 2011 15:36

  Možda Mićko nije opisao celokupan nacionalni park ove naše krasiva zemlje, bar ne sve njegove vrste, a i sam se čudim kako mu je ova promakla :-)

  Naime, u našoj zemlji posao dobijaju privilegovani, i neprivilegovani sa malo više sreće i igre slučajnosti, oni koji su interesu najviše nalegli, i interesnoj grupi postali potencijalni materijal za obradu, a već sada u manjem obimu, i oni, kojima ne smeta još jedan dokument više u novčaniku ;-) Ma gde god okrenete glavu, priče iste, pa i ne čudi činjenica da Krasiva ne može da se opusti i piše malo o bilo čemu drugom, kada se inspiracija za nas zaključala i progutala ključ, a tako je, tako jako uporna! :-) 

  Koleginica je zaposlila sina u svom preduzeću, naravno na određeno vreme i na određenom poslu. To mu je prva zarada, prvi posao,  a mogao je biti i drugačiji, gledano kroz njegovu stručnu spremu..ali, šta je, tu je.. Dobio je novi ugovor, pre tri dana.. Pre dva..otkaz.

Jako je uznemiren, mlad i nepun znanja o tom šta se dešava, i ona standardna priča o nerazumevanju ljudi, traženje utehe, i želje da mu mama objasni kako je sve to moguće. 

  Mama razgovara telefonom, a u blizini nje, sluša narator ove priče, inače, obgrezo i satru'o od sezonskog staža:

- Ne bih da idem bilo gde i pričam sa bilo kim, plašim se da ću reći nešto što ne treba, i pogoršati situaciju.

- xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx (ne zna se ko je i šta priča druga strana :-)) )

- Jeste mu to struka, ali rekli su mi da kao u tom sektoru ne može, tamo nema potrebe za kadrom.

- xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

- A sedim ja pre neki dan sa kolegama i vidim X, on im je glavni za tu jedinicu. I sa njim ide Radin sin..znaš Radu našu, iz X sektora..

- xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

- I zamisli još jedan dečko, ne znam ga..

- xxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

- Aa.. Goricin sin..

Poželite da vam se roditelji ponovo rode, "gledaj pos'o, biraj majku"

                                                                  Reality nationaly park of Serbia  ;-)

 

5.oktobar...prekretnica..

krasiva | 05 Oktobar, 2011 09:01

  Koja je sada godišnjica promena? Više i zaboravljam..ne znam da li je to zbog toga što sam u međuvremenu odrastao, došao u situaciju da se osamostalim, ili zato što vreme kaže sad si svoj, moje je bilo da koračam, sada je meni i tebi potrebna tvoja svest..

  Čovek mora biti budan, u smislu koncentrisan konstantno, ne sme da dozvoli da mu sitnice izmiču u trenucima zanesenosti, pa da sve ispadne površno pogrešno. Pred kraj svoje ere onaj ko je okarakterisan nesrećnikom dade nam savet za pamćenje! Što nije izgovor za njega i opravdanje za sve njegove funkcionere sa 17 fotelja.. Postali smo zemlja zavisnik!

  Moje mišljenje je da to nije bila revolucija već scena iz cirkusa, predaja vlasti, koju su omogućili oni koji su globalizam shvatili i suviše ozbiljno i bili u pravu! To je bila jedna fešta puča, koja ni u priči istorije neće moći da se opiše a da izgleda približno realno i nadahnuto. Dogovorom gazdi, gazdi i gazdi, promenila se vlast.. Papirići spaljeni, nov list uvučen u mašinu, počinje.. Gazde legalizuju svoju sreću interesom koji na sve strane puca, gazde u euforiji puštaju parni valjak da mesi i gori i tanji ono malo asfalta od naših života, i one poslednje gazde uživaju u svom odmoru. Da ne bih bio baš uvek zavučen, i u strahu od nerazumevanja, dajem titl :-)

Gazde 1.. EU i ostali.. Pošto su osvojili tržište minornom provizijom, dali nam da se miševski borimo sa mačorčinom, uputili nas na smernice kako da jačamo siromaštvo, uspeli nemoguće,da nam pomažu direktno da budemo nacionalno i ekonomski amputirani, i možda uspeli da nam jedino i još uvek budu prijatelji, čekaju nas raširenih ruku.. Kao trava magarca koji je polomio noge..

Gazde 2.. Delte i kockice šećera.. Čekali su period kada će se njihovi transferi konačno isplatiti, uloženi novac i knedle u grlu. A zašto? Mnogo su gledali, maštali, njihova mašta je prelazila u realnost, pa je Menhetnsan postao java, a obala nije bitna, svaka je za sebe lepa, čovek se oko lepote svog teško opredeljuje..

Gazde 3.. Zaslužni građani.. sa i bez članarine u knjižicama moranja..kriminalci i operativci.. Oni su rođeni da uživaju..

Ali...koja još kuća sa tri gazde postoji?

Isporučili su pomenutog nesrećnika, koji će za par godina biti peloidna skulptura, čivutanili krokodilski u sve manjoj bari, doneli zakone da gazde pokupe kajmak, baškarili milijarde, ali ne na ulicama koje su radnički talasi otkaza začuđeno zapljuskivali. Sve je postalo moguće, svaka čuda trajna u dugom periodu od 24 sata i potom nepoznata, na dnu jezerceta zaborava..

Počeli smo da verujemo u neke druge svece, jer su nam prognoze bile odlične! Prognoze da ćemo temelj završiti kada krov naslažemo..

  Kosovo deluje izgubljeno samom činjenicom da ona tanka ali jako bitna zaostavština „nesrećnika“ nije iskorištena..pušteno june, a ono gde će, nego u plas'! A onda klasična navlakuša za neznalice...

   Crna Gora...Ode.. Neko bi rekao, pa nek ide.. Ali i to je zaostavština „nesrećnika“... Pa valjda je bio nesrećnik, a mi dovoljno pametni da ne ponovimo greške sa pocetka prethodne decenije, kada su svi želeli da vladaju za sebe!

Vojvodina... strah..

Raška oblast...strah.. Nije postojao kod nesrećnika, valjda je bio mnogo lud..

  Očekujem da sada sevnu reakcije šta je sve još bilo kod našeg budućeg peloida, rat, sankcije, marka jednako plata i td... Tačno je.. Samo treba objasniti deci da je nakon te loše epizode, neko uspeo da potroši i baci u bunar takav kapital, da se koža naježi istog trena.. 50 milijardi potencijalnog prihoda od privatizacije, 10-inu milijardi priliva sredstava eksternog izvora, i otpis duga.. I uspeo da nas koriguje da se hranimo kašičicom tuđe hrane, na granici finansijskog kolapsa!

   Pitam 5.oktobar...gde je teritorija, gde su pare, gde je standard?! Vi gospodo koji ga slavite, sahranite ga što pre, pšenica je odavno kuvana..  

   

Mama..tata...ne mogu više!

krasiva | 04 Maj, 2011 19:40

Teško je biti deo srpskog obrazovnog sistema, u zanimanju zvanom đak... Učiš raznorazne stvari, svrsishodne, do krajnje nepotrebnih.. Teško je biti opterećen amebama, prstenastim crvima, zakonima fizike u želji da lečiš ljude... Teško je zvati se učenikom 10 dana od četiri sedmice, jer to zanimanje sabotiraju prekidi rada različite patologije.. Teško je biti skoncentrisan na proces u kom učestvuju "mali geniji" (internet i kalkulator tehnologije), i kojima gradivo predstavlja dosadu.
Teško je učiti nekog ko hoće da te prebije, naudi tvojoj pokretnoj i nepokretnoj svojini.. "Teško je Bolonjski učiti.."  Valjda to najbolje znaju oni koji su tu karikaturu smislili. Teško je graditi sebe za najviše ciljeve. Kao kada gradite kuću, napravite je, pa shvatite da vam ne koristi jer u njoj nema ko da živi.. Teško je deci, ovih novih generacija, u ovakvoj državi..
Ali, da li nekada postoji mera u svemu tome.. da li je za sve kriva država, prošla i ona buduća..?!
Da li su svi svesni svojih obaveza i odgovornosti, prvo prema sebi?! Kroz humor, istinom, doći do istine...:
Devojčica došla iz škole.. priča sa svojom starijom sestrom, i, teškim, tužnim izrazom lica, po malo ljutito, da ne kažem nemoćno...kaže sestri: "Ej, znaš šta.. ja ću da kažem mami i tati da ću da budem vrlo dobra... ne mogu da pišem više puškice!"

Devojke (ne)znaju za "šalu"

krasiva | 04 Mart, 2011 19:15

    Šta ću...morao sam.. Nije ni to lako izgovoriti, kada znaš da ćeš posle tog trpeti teret velikog objašnjavanja, pomešan sa smehom, da bi ubedio nekog da je sve šala..  ;-) Nisam nikog uvredio :-) A nije bio ni prvi april...

    Studentski dani su bili opterećeni "ženskim" pitanjem ;-) I sve je bilo, kako se ko snađe.. Ćutljiv sam... Ponekad sam imao utisak da me pojedini posmatraju kao metak bez baruta, delovao krajnje nezainteresovano, ne zato što nisam želeo da mi se nešto uzbudljivo desi, već zato što nisam želeo tako jednostavna uklapanja, za sve je potrebno vreme.. Ipak je to bilo novo za mene, a i ljudi su velika nepoznanica.

I onda se stvoriš u društvu kolega i devojaka, razmenjuju reči, i poglede... Bio sam skrajnut. Pričali su o školi, o svemu i svačemu... Oni koji su po strani bivaju mete.. Kao "giša"...

- "Ti si neki fin dečko?!"

 Odgovor je bio osmeh..

- "Fin, čuj! SVI MUŠKARCI SU ISTI!!"

Gledao sam svoje kolege, niko "nas" nije branio ;-) ... Samo sam upitao:

- "Dal' nije to malo previše iskustva?"  

Vidiš gde smo! Boji se,sa razlogom..

krasiva | 27 Februar, 2011 22:15

    Od goreg nikada ne bude gore, jer je privikavanje stvar navike koju nismo stvorili... Sanjamo snove koji se rasprše nepromišljenim mahom pera pojedinaca koji će svemu da nas nauče, samo neće tome, kako izgleda bezbrižna noć...
    Da nam neko pokloni 2 DM, a da nam one valutarno znače, mrsko bi smo se protresli.. Ili da nam u autu nestane benzina, pa da se za "prvu pomoć" dopingujemo kokakolarkom do prve benz stanice.. Ovo je Srbija, i vezaćemo sve za vreme koje je iza nas. Bilo... Ne ponovilo se!!! 
    Da smo živi i zdravi!! Dobra parola za sve baksuze koji bejaše ometeni da upoznaju Evropu.. za Gedžu koji nas je zarobio da se valjamo u sopstvenom mramoru, a ima i onih koje je "pumpa" sredila da ne vide crvenilo po kom slavni šetaju, i vreo asfalt na kom juri najbrži cirkus..
    Sada...putuju oni koji moraju. Državni funkcioneri opterećeni nacionalnim i egzistencijalnim pitanjem. 12 godina je prošlo od razaranja SR Jugoslavije, 11. od kraha "samovolje" jednog čoveka. 10. od formiranja prve "postrevolucionarne" Vlade, 8. od ubistva premijera Vlade Republike Srbije, 7. od nastanka Vlade drugog mandata i mandatara i izbora predsednika Republike Srbije...Prošlo je pet godina od razdruživanja Srbije i Crne Gore.. Proći će još mnogo godina, a ishod Kosovske priče, neće biti kratkog dometa.. Ostaje žal..tuga i strah. Da li je "drug Požarevac" bio u pravu.. 
    "Sve zemlje koje su se našle u statusu ograničenog suveriniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila..vrtoglavom su brzinom postajale siromašne..
     SR Jugoslavija će opstati samo ako zadrži političku i ekonomsku nezavisnost.." 2.oktobar, 2000.
    Ne volim što sam citirao bivšeg predsednika, pa i da je bio najbolji. Možda i jeste..u njegovim snovima.. 
     Oni gore pomenuti, što putuju, slabo su šta uradili, ali najgore je to što kucaju istoriju na tankom providnom papiru, kog vreme i zaborav nosi, pa sam ja uveren da će oni još dugo biti prisutni, verni saputnici naših života. Osim broja dva, sada mi se gadi i na broj 3, što zbog našeg najboljeg tenisera, a više zbog onog što se dešavalo nakon te, famozne, revolucije. 3 eura koštale su naše šećerane.. Posledica - Kao i sve što je prodato u bescenje,i ovo ima uticaja na to što je državna kasa prazna (2011.), država bez ideje, jer da je bilo, taj vizionar je morao uzeti u obzir i eventualnu "partijsku" državu. Posledica broj 2.- dobitnik nagrade Kluba privrednih novinara 2010, kompanija koja je obeležila deceniju, MK group.
 

 Miodrag Kostić, predsednik MK GROUP
 
Poštovani prijatelji, to je realnost, nas, društva i Krasive. E, i ako nije bila stvorena...sada jeste..upoznajte naviku :-)
     Naučili su nas da gledamo prema Evropi, što je predobro. Ovoj zemlji je potrebno malo reda, jer ona želi deo "svetskog krema", kako zovu Stari kontinent. Konačno, novac se ne menja na ulici.. Naučili su nas da okrenemo glavu i gledamo kako Sunce zalazi.. S'tim što sada menjaju udžbenike, zato što mi njih nismo naučili da je nama potreban bolji standard, lepši život. Ponoviću se. Dole na severu Afrike, narod, u ovom trenutku, pokušava da nauči "ove njihove" svojim željama..:-) Ne bi bilo smešno, da nije deja vu. Oni ne znaju uočiti naš primer, kao što mi nismo želeli videti kajganu na trpezi naših suseda, bez pečenja. I njihovi ex predsednici biće u pravu.. ali ako im je to za utehu.. tek za par uzbudljivo burnih leta.. :-)
Inače, naslov članka nije baš ovakav kakvog ga čitate.. i tu se ništa nije moglo :-)  Dečak ne zna sva slova :-).
 
Vidiš gde smo! Borise, sa razlogom :-)
 
     Kriza se objašnjava na različite načine. Političke konotacije su usmerene pravcom interesa i kasiranja poena, zbog čega opozicija ima "materijala" na pretek, a vlast tek ima samo jedan problem, kako pretvoriti konfuziju u nešto što je postojalo pre samo deceniju..u energiju.. Zašto su to dozvolili oni u koje smo polagali nadu da će nas odvesti u srećnu budućnost..u realnost koja će biti drugačija, a u kojoj smo samo želeli živeti od svog rada..?! Neke odgovore treba dati, i razjasniti kroz diskusiju komentara, šta se to desilo..
     Predsednik Srbije, gospodin Boris Tadić, nedavno je na pitanje zašto Predsedništvo i Vlada Republike Srbije ne izmiruje dugovanja državi na konto tekućih, komunalnih i ostalih troškova, odgovorio sledeće: 
    “Nema novca zato što je slaba privreda, a privreda je slaba zato što je slabljena u mnogim decenijama u prošlosti." 8. novembar 2010.
     A ima li smisla davati komentar..
    “Proces privatizacije je ekonomski propao, jer je poslužio isključivo da tajkuni operu novac. Upravo zato nikada nije postavljano pitanje porekla novca. Vlast je dozvolila tajkunima i kriminalcima da kupuju dobre firme, da ih unište i prodaju kao nekretnine”, Verica Barac, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije
    "U administraciji Srbije radi oko 28.000 činovnika, četiri puta više nego 2000. godine. Zbog službene tajne tu nisu uračunati zaposleni u BIA i vojsci. Administracija Republike Srbije je 2000. godine brojala 8.099 zaposlenih. Samo ukidanjem savezne države, a potom i državne zajednice, u nju se prelilo još 12.000 zaposlenih. Posle nekoliko izbornih ciklusa kadar je ojačan za još 10.000. U međuvremenu je predviđena racionalizacija čiji tempo nije oduševio predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda, s kojim Srbija ima aranžman o smanjenju troškova u državnoj upravi. Rashodi za zaposlene za 2011. godinu iznose 196,6 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 15,6 odsto. Najveći deo tih izdataka, u iznosu od 187,6 milijardi, odnosi se na plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Srbije.
     Kakva je inače finansijska računica sa štetom koju nanose rukovodioci javnih preduzeća u Srbiji? U 570 republičkih i lokalnih javnih preduzeća ima 8.242 direktora, zamenika, pomoćnika i raznih rukovodioca. Prosečno primaju bar 1.000 evra mesečno, a sa porezima i doprinosima 1.500 evra, plus propratni troškovi kao što su tapacirana kancelarija, automobil, vozač, sekretarica, reprezentacija, putovanja itd, što je najskromnije gledano bar dodatnih 5.000 evra mesečno. Kad sve to pomnožimo sa 8.242 dobijemo 650.000.000 evra godišnje, na šta možemo da dodamo oko 900.000.000 evra štete koju ti isti rukovodioci nanesu kroz korupciju i mito (sa i bez tendera). Sve to ukupno daje (čak konzervativno) sumu od 1.550.000.000 evra godišnje na grbači napaćenog srpskog naroda (oko 1.000 evra po svakom zaposlenom). To znači da svaki rukovodilac u propalom sistemu javnih preduzeća građane Srbije prosečno košta 15.000 evra mesečno, a još preko toga naprave i milijarde evra štete godišnje zbog neodgovornog, ali najčešće bahatog i nekompetentnog upravljanja poslovanjem." www.acter.co.rs 
    Uništenje naše lepe zemlje počelo je sa trenutkom promena. Isti model koriste i naši susedi, prosto je neverovatna sličnost događaja i iskorištenih mehanizama. Treba li da se pominju ministarstva, agencije, tela...u jednoj reči "partijaštvo"..? Duva Vam, predsedniče, pored glave..
Predsednik Republike Srbije, Boris Tadić

Красива на старту!

krasiva | 27 Januar, 2011 19:02

Сваки почетак је тежак.. Да се не лажемо! Моја област је медицина. Лудо, медицина! Само што се у нашим животима одражава утицај овог нашег "националног парка", и у неким другим областима..а ми волимо да заголицамо свуда, то је наш темперамент... Земља и дешавања у њој оправдавају постојање блога.. и лудила на њему :-) И само сам желео бити део приче... Боље Вас нашао!! ;-)

Главна мисао је тај утисак који одаје транзиторно друштво о својој подељености.. И можете на сваком кораку срести различитости.. У здравству раде доктори са већом и мањом гужвом испред врата.. самим тим одговарајућа је и реакција нашег нервног система ;-) Са друге стране, обожавамо Новака, презиремо оне који су заставу "трампили", а на улици раде чистачи за којима ништа, по нешто, или све остаје..  Онда једва дочекаш викенд да би нахранио ганглије под "инсуфицијенцијом" :-) уз две лепе телевизијске представе, насупрот свакодневном ријалити сивилу. Швајцарци нам пишу књиге савета.. Да ли нама треба помоћ? И које врсте? Зашто смо тако подељени, и зашто нам је препоручено да се чувамо себе? 

"Држава своју моћ фиксира индиректном поделом друштвено активних слојева на три групе. Прва је она коју компензира, тиме што јој пружа могућности широког спектра, и скоро  оствареног потпуног благостања. Другу индоктринира.. То је група чији материјални статус не прати  њихову когницију о постојећем стању. Наиме, та група дубоко живи у убеђењу да је добро, и искрена је у оптимизму. Трећа група је група незадовољних."

Ово су речи једног старијег човека, непосредно, из моје близине, њему пренете мисли ,у раној младости, од приче ученог странца. А када је то било... Мислим да ћу га баш по томе и памтити. Не само да сам се пронашао, него ме је затекао остатак приче.

"И шта је интересантно у свему?! Ова друга група уверава трећу да је све у реду, и красно. То јој је задатак, зашто би постојала?!"

У миленијуму достигнућа и престижа... ништа се није променило :-) Очито постоји само једна активна група :-) И не мења се ништа зато што индоктринисти стоје ближе трећој групи, они су јој у околини, са њима живи. Коначно...ето објашњења за појам о коме сви слушамо, а не умемо често да дефинишемо, и који се руши тањењем ове друге трећине. То је СИСТЕМ. Компликована ствар. Сада и Тунис то зна.

У нашој земљи се неће десити да знамо. Иако се разлике све више продубљују. Јер сви се кувамо у једном лонцу. Само је страх оправдан... да ће "специјалитет" бити неукусан.

 

 

       

Честитамо!

krasiva | 27 Januar, 2011 18:50

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.
«Prethodni   1 2 3
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb