krasiva

Пут и зрење

krasiva | 03 April, 2017 22:22

   Свој живот си нам ставила на длан, као поклон, без услова и жеља, мењали смо се, а онда када су настајале наше жеље и ми их проживљавали, твоја мирноћа нас је пратила. Веровала си, од првог парчета пите кога смо са твоје руке појели, до задњег нашег осмеха који си дочекала, да је то твоја срећа. Ти ниси писала, и до последњег дана си учила да читаш, а ја сам упознавао различите људе, учене, писце, људе који су прошли свет и лепоту исказа, а ума несазрелог. И сада, док ћутиш, ти ми дајеш благости, и живиш у мени скромним оним духом; да могу, променио бих ти живот мученика који си имала, и питао те: "Да ли је ово оно што си волела?" Моје потомство, од Бога, носиће твоје име.

Pad belog jastreba

krasiva | 14 Januar, 2016 23:13

   Oseća slobodu.. Oni gaze travu i oštricu kamena da uslikaju njegovo pero. Na njegovo ostrvo, greškom se ne iskrcava, jer ga ne drži voda, već vazduh. Ne dive se oni beskrajnom letu, jer ga visina i redak vazduh kruniše. A kruna je tamnica. Stotini lovaca umakao bi u oblacima, ali samo čisti dan može da pokaže veliku njegovu lepotu. Stvaraju novu prirodu, gde ništa više nije do grana suvog drveta, da i njegov vek nadžive. Ravnicu života žele, onu gde zemaljska sila oduva rajske mirise, i rovari zemljom kanale za slivanje svega životvornog, da vidike ništa ne zakloni. Sklonili bi i sopstvenu senku, jer je svetlost drži da se ne rasturi.
   Belog jastreba niste videli... ali pad jeste. To je ono kada se vaše glave ne okrenuše, bejahu otuđene. Ptica nije došla da lovi, već da pusti svoj krik, i vrati vam smisao.. Obarate svoju dušu..
Ti pratioci, čije oči vide oštro, ne i jasno kao moje, i sami će postati lovina, jer će svoja gnezda sviti u krošnji, bliže zemlji. A do tada, paliće nebo, ovo je za njih bio iz(let) i strah.
   Deca lovaca se raduju više, uživaju kako gubiš krila..
   Letim nad onim što je Bog stvorio.. a kad raširim krila iznad onoga što je čovek napravio.. činim ga tako.. malim.

Moje zastave nisu na pola koplja

krasiva | 30 Novembar, 2015 14:31

    Francuska je zemlja koja žari sopstvenu laž preko leđa Bogom stvorenih njenih naslednika, ne ispoljavajući duh ljudi koji ginu i ginuli su u borbi protiv osvajača i trgovaca njihovom slobodom.
Francuska je "silom odabrana jabuka spremna za trulež"! 70 miliona jedinki u uverenju koje širi polje moći, istina je koja odnosi nevine živote. Mediji su najveća svetska sila sada, a i tada kada su u kafićima, na ulicama i stadionima oni živeli svoje živote, dok su nečiji prestajali da postoje... "Preoravali" su zemlje Bliskog istoka.
    Svet je tragedija. Zašto naši mostovi nisu zasvetleli bojama zastava napaćenih zemalja čija se stradanja usko provlače u objavama, i gde je svaki dan "rečno" krvav?
Moje zastave nisu na pola koplja. Ili ćete se boriti za istinu, ili ćete biti sluga laži.

Rade

krasiva | 09 Novembar, 2015 18:46

   Život pobede i poraza. Na margini i u dnu društvene lestvice po vrednovanju svog zanimanja, a u našoj firmi, najnačitaniji čovek, jedinstvena pojava odvojena od ostatka indoktrinisane oportunističke većine, ispunjena verom i pravdom. Poznavaoc istorije, duša koju vode oplemenjeni stavovi, duhovno poimanje sveta, urezani principi, ljubav prema ljudima. Borac bez libre istine i  kompromisa.
   Pričam priču o "običnom" čoveku, vodoinstalateru, koji u svojoj glavi, pameti i srcu ima mnogo više od svih kancelarijskih i ambulantnih "pacova" naše zdravstvene ustanove, o biću čiju moralnu i čovečansku vrednost nisu mogle da pokradu lešinarske legije rukovodilaca koje je iscrpno kritikovao, niti da utišaju "maleni glas iz potpalublja broda, koji je i te kako pištao u ušima kapetana i gospode" kao prosvetljenje nade; u pogledu ka tom čoveku, našao sam ono za šta sumnjam da ću osetiti u, meni bliskim, deliocima radnog prostora i zajednice.
   Boga je postavio na prvo mesto, plašeći ga se, Njega i sramote.  BIO je pošten.   

To društvo kiselog osmeha

krasiva | 27 Oktobar, 2015 16:57

   Zamisli. Srbija zbirka vrednosti, iz koje slabo ko šta uzima na vežbanje. Čoveka bez postojbinskog identiteta, istorijske i kulturne samosvesti, grubo nazivaju ništarijom i pametniji od mene. Duhovno bogatstvo određuje srce, kuca za po jednu vrednost urezanu u trenutku trzaja od neke naše greške. Plašim se, da u sebi ne pronađem prazninu koliko i same praznine drugih. 

     Kakva bi reakcija bila, kada bi među poklonima za venčanje (za koje je uglavnom „poželjno da su kovertirani”), nasuprot očekivanja, pronašao, ni manje ni više, pirotski ćilim? Zamisli čitaoče.

 

Oni odlaze poplavom na polju duše

krasiva | 04 Avgust, 2015 20:13

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

   Samouništenje. To je prava reč, epitet za lepu zemlju i njen narod, a tek kako smo u njemu istrajni! Svi odoše. Izvori i reke polako se bistre, ali nema tu ko da toči. Natočena je svest zamišlju da negde tamo počinje novi život, oivičen materijalnom formom, svet isključivog i konkretnog, predvidljivog taman da se u njega usade ostvarene "želje" i nabrekla nit od čežnje i kompleksa.

   Ko tera decu Srbije van, i njene unuke da budu tuđi? Teraju ih oni koji su im najbliži,  umesto ljubavi i razumevanja indirektno ih bacaju u iluziju nekog rajskog sveta, dok taj isti raj mentori stvaraju na njihovoj zemlji. Kada počneš da slušaš tuđu istoriju, domovina ti postaje ono mesto gde držiš svoj novac. U ovom društvu i za ovo društvo, niko se ne bori.

   Desio se odlazak, još jednom, pogrešnog i isceđenog, najzdravijeg dela naše duše. Otkinula ga je poplava, ona ista koja je zaobišla sav ustajao dim pored.

 

Banja Luko, ne pecaj se!

krasiva | 07 Februar, 2014 18:35

 Postoji istina. "Neko" kreira buducnost, proslost drzi pod dlanom, cuvajuci je i od najmanjeg povetarca, lose i dobro rezira, zavisno od senzibiliteta onog ko predstavu gleda. Stvara "proleca" kad im vreme nije.
   Draga braco, Banja Luko,  ne reaguj na talas ciju jacinu ne poznajes. Svet i sadasnjost je takva da u jagnjetu uvek ocekujes vuka, dok te sva cula ne uvere da ono sto vidis jeste i samo to.

Mir promrzlih nogu

krasiva | 11 Novembar, 2013 17:00

   

    Hod kilometrima nepristupačnom i studenom Albanijom, stradanje stanovništva i nemerljiva žrtva koju je ovaj narod pretrpeo pred najezdom probuđenog imperijalizma, tuga, očaj, tišina, želja za mirom i životom, pronašli su ovaj dan.

   11. novembar je istorija, knjiga, i budućnost. Nikada oni neće čitati drugu prošlost, pravdu, sem svoje, biće im dozvoljeno, kao što uvek i jeste, da iz klice korene čvršće zlo, svaki put kada bi bili poraženi. Duhovnog bogatstva željni, a uskraćeni njima znanim razlozima, dirigovanim zaboravom i blatnjavim ropstvom, stopićemo Dan Mira uz svoj sjaj pogleda ka slobodi i izvesnosti.

   Volim ovu zemlju, jer dok god gledam sve njene lepote od reka, žitnica i planina, dok je god njen miris u nozdrvama, znam... postojim. 

 

          ,

 

Da li Vam je bombardovanje u sećanju?

krasiva | 24 Mart, 2013 15:50

   Podrum nove kuće nije bio dovršen, zemljani prilaz obrušavao se ispod najlona koji je štitio od studi i kiše. Danas, sve ovo je jedna nadstrešnica, pod kojom se, bezbrižno, s'početka jeseni, slažu drva. Oči su nam sjale u mraku, i od svake nove bombe, koja je uništavala aerodrom, dobijale su novi sjaj. Sada mi je mesec u vedroj noći uživanje, tada, crveno nebo strah. 
   I sada me teraju da im zaboravim. Nude mi budućnost.
   Šetnje su organizovane za svakakve,  a ko će hodati za mene i moj crveni odsjaj oka?
   Virtualna budućnost stvara virtualnu prošlost. "Da se (ne) zaboravi" 

Zvezdaš stida

krasiva | 12 Februar, 2013 18:09

   Kao dečak sam voleo sport, nisam pronalazio drugačije oblike telesne kulture, i nisam imao taj stepen svesti da prepoznam šta bi to moglo biti zanimljivije ispunjenom, patološkom duhu čoveka koji teži nadmetanju.
   Kao student, sa kolegama prateći košarkašku utakmicu Crvene Zvezde preko TV-a , umalo se nisam potukao sa "vatrenim" "delijom" od drugara, zato što sam smatrao da huligane koji su istu prekinuli treba sankcionisati batinama, zatvorom i osudama. Izgleda da nisam dovoljno, ne dovoljno jako, navijao za Zvezdu. Takođe, rekao sam da ne bih praznio podivljalu tribinu, već ostale delove hale, a njih ostavio da svoj šou prikazuju policiji, konjici, uz zatvorene sve izlaze. Neredi su nastajali uvek kada je tim Crvene Zvezde gubio od Partizana, ili nekog drugog tima, verovatno da se ne bi došlo do konačnog rezultata.
    I danas sam navijač Zvezde, ali samo zato što mi je to uspomena detinjstva, i o sportu imam drugačije mišljenje. Imam drugačiji odnos prema nečemu što se zove pobeda, i ne bih voleo da je u svom životu ostvarim. Ti mladi ljudi, bez životne i kulturne samosvesti, postaju anominirana masa. A u nečemu što nastaje kao posledica, zamršeno društveno klupko sukoba, igrači tog istog kluba odlaze rulji na noge, na Kalemegdan, toj istoj dehumanizovanoj bombi nasilja i nereda, lišenoj ispravnog cilja, da proslave...pobedu. 
1 2 3  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb