krasiva

Svetlost naše istorije

krasiva | 28 Decembar, 2011 16:59

 "Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode"..."

   Njegova vizija trenutka, i opstanka, bila je naša crta istorije. To vreme svi jako poštujemo, ne mogu reći i volimo, jer u tom vremenu svi su nas voleli, a mi smo za tu ljubav dali ono nemerljivo, ono što nam niko ne može vratiti. Zbog tog vremena, nekada u bližoj prošlosti, mi smo umeli da precenimo sebe, i dali za pravo da se pozivamo na isto, delima koja su nas tamnila. Predstavljam vam "diva" našeg veka i postojanja.

Živojin Mišić

   To što je bio trinaesto dete u porodici uticalo je na formiranje njegove "životne škole", koja, naraštajima u futuri, može biti ogledalo svega što u životu žele postati. Počeo je kao pastir, izložen nemaštini i neprilikama sa varoškom decom zbog seljačkog porekla, a postao glavnokomandujući oficir Prve armije tokom Kolubarske bitke, gde se njegova slava pečati. Prva armija se, od vojske u rasulu, pretvorila u formaciju sposobnu za borbu, a rizik insistiranja na dubljem povlačenju, vojvoda je pretvorio u najveću pobedu u srpskoj istoriji.

   Tri kćeri, tri sina, i trideset tri odlikovanja!

  Taktika borbe Kolubarske bitke u modernoj istoriji sastavni je deo vojno-edukativnog programa nekih, industrijski, najrazvijenijih zemalja danas.

   Kada bi takvu ličnost ubacili u ovo vreme, ili nešto ranije (videćete i zašto) dobili biste sledeće.

   Pokazuje nam ulogu svestranosti, uticaj obrazovanja i upotrebe znanja, osobinu skromnosti našeg života, dok je njegov, dovoljan da bi bio ispunjen pastirstvom, siromaštvom, gimnazijom, Vojnom akademijom, vođenjem armije, predavanjem na Akademiji i.. slavom srpskog naroda. Njegovi osećaji, svakako su bili izoštreni.

Vojvoda Živojin Mišić

Svetlost naših života

krasiva | 26 Decembar, 2011 18:18

  "Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode".

   Njegova priroda bila je jednostavnost pogleda i života. Kada se kraj njegovog veka bližio, a agonija i teškoće našeg društva dalje produžavale, na pitanje jednog doktora, kada će nam biti bolje, odgovorio je rečima na koje se pitalac nasmejao nepoverljivim i formalnim gestom, sve dok nije zakoračio u svoj dom, i shvatio da reči "Kada mi budemo bolji" nisu odgovor kliše, već tema za razmišljanje.      

Gojko Stojčević

   Delovao je na tri načina. Molitvom, proučavanjem i davanjem ličnog primera u svakoj vrlini. Niko se nije molio Bogu koliko on, preovladalo je mišljenje među đacima Bogoslovije. I ta molitva nikada nije prestajala, njegova putovanja i bilo kakav rad rukama pokazivali su njegovo molitveno raspoloženje..                                                                                                "Delovanje molitve nije mehaničko, nego je u saradnji sa slobodnom voljom čovekovom. Ne smete se predavati svetu u kojem živite! Čovek treba da se preda molitvi i da na taj način ostvaruje savršenstvo i dostiže blaženstvo. Bog nas je stvorio po svojoj slici ali mi nismo savršeni kao On i ne možemo reći da nam molitva i Njegova pomoć nisu potrebni. Bog će nam pomoći i da se molimo.."                                                                                               "U nas svi gledaju. Sve oči uprte su u Crkvu. Mi nemamo prava da je unižavamo svojim samovoljnim postupcima." Vladika nije tražio samo da se zna redosled pevanja i čitanja u crkvenoj pevnici, istovremeno njegovoj maloj duhovnoj školi. Trebalo je objasniti zašto se uzimaju ili izpostavljaju određene pesme, šta znače pojedini delovi teksta, a ponekad bi zahtevao da se prevede i cela stihira, čime je proširivao temu, izlazio iz okvira pojanja i tipika, zalazeći u dogmatiku i etiku. Sve sa jednim ciljem.. "Vaša je dužnost da propovedate Jevanđelje!"

   1990. godine postao je prvojerarh Srpske Pravoslavne Crkve.

   Patrijarh Pavle je postao "živi svetac".. ovo nije post njegovog dela već njegovih osobina koje ga čine najposebnijom živom jedinkom generacije koja sa, i nad njim, bdi.. Imati čula za osećaj i doživljaj jednostavnosti, u trenucima ostati dosledan svog pogleda i skromnosti u željama ovog i ovakvog sveta, nije mogao neko ko nije poznavao život i njegov smisao. Zato se dešavalo da Patrijarha zatiču kao putnika u autobusu ili u slobodnoj samostalnoj šetnji. I upravo tada..nastaju njegove besede i anegdote. Sagledavao je svet realnije, bez obzira što je bio čovek koliko i mi sami, a pošto je svet dinamična pojava, misterična nametljivost društava i njihova konstantna borba, još konstantnije on je održavao svoju "vagu" reakcije i emocionalnosti. "Neka vam reči budu blage, a dokazi jaki".

  Svaki intervju sa patrijarhom, za novinare koji su ga intervjuisali, bio je događaj za pamćenje.. Ta blagost u očima, kažu, ledi krv u žilama!

 

Blagopočivši Patrijarh srpski, Gospodin Pavle

 

 

 

 

Misterija šestog čula

krasiva | 17 Decembar, 2011 15:59

  Deo pogleda koji želi da uoči, ali kao da nedostaje, nadoknađuje se često nekom nehotičnom reakcijom, nečim neobjašnjivim, sa puno brzine. I taman se javi pomisao da je sve bilo nepotrebno, kad, isto se istog maha desi.
  Deo pogleda biva pobuđen nekom čudnom privlačnom aurom; kao kada se zatvorene oči, potom naglo otvore, usled kakvog osećaja.
  Deo pogleda želi da bude baš tu, u baš tom trenutku! Često koincidencija, ali često nešto neznano.. 
  Pa i mi same sebe možemo nazvati, pomalo, kabalistima, ali samo kada uzviknemo da smo nešto spoznali bez "receptora" ili nam se desio "deja vu" (kabalisti su oni koji doživljaj svog sveta ne ograničavaju osećajima postojećih čula, jer postoji mnogo više potencijalnih draži za čoveka. U stvari, za njih se smatra da mogu primiti mnogo više znanja od onog koga mi posedujemo spoznavši svet kroz 5. čula).
  Zašto je mene to zainteresovalo.. Mislim da je većina "velikih ljudi", pisaca, umetnika, pa i sportista i političara, u sebi sadržala ili sadrži osobenost kabalizma. Možda u njemu i leži koren vizije, snage, samopouzdanja, zavisno kog gledamo. Bili bi bolji ljudi, društva bi bila bolja kada bi bila svesna naše "male prirode".
  Bili bi možda i gori..svet je pun zloupotreba.
  U svemu, šta god radili, gradićemo budućnost, a to na koji način razmišljamo, zavisi od mogućnosti upijanja onog što se nalazi sa druge strane naših čula. I mi sada proučavamo istoriju, i njene ličnosti. Mi proučavamo njihov pogled na svet. I njihova dela, učinjena,  ili  tek "kabalom" spremljena!   Pokušaću da ih odvojim opisom..
 
 

Poslednja politička priča

krasiva | 07 Decembar, 2011 15:45

    Poslednja. Jer je svaka nedorečena. Jer je svaka inspirativna. I jako emotivno propraćena. Svaka nas deli. Svaka nas tera da previše pričamo a uvek nedovoljno. Svaka ostavlja potres našem razmišljanju. Svaka nas muči. Daje potvrdu naše "male" prirode. Svaka nas za korak otuđuje. Za mali deo sebe i drugih čini zadovoljstvo. Dodatno nas iznervira.. i ponizi. Svaka nas nasmeje, a skoro svaka budi ironiju. Svaka nastaje da bi se o njoj pričalo, i da bi se pričalo. Tera nas da se bavimo drugima. Istorijom i pretpostavkama. Da gledamo crno kao belo.
    Svaka politička priča metamorfozira nas, od kombajnera do premijera. Utiče na naš ton. I skoro uvek ga povisi. Političkim pričama postajemo idealisti; ili jako vulgarni. Svaka nam ubija racionalnost. Odvlači pažnju.
    Svaka je samo praznina... Svaka nastaje od nas..
    Pominjemo velike ljude, ali skoro ni u jednoj se sa istim ne poistovećujemo. Svaka ima svoj početak i cilj (ne kraj). Svaka služi samo nama. Svaka je nama namenjena. Svaka je sve, i kakva god bila, drugoj strani ne pokazuje viziju. I opet.. svaka je sve, i ne pokazuje vrednost. Svaka krši naš pogled na prioritet. U svakoj smo naučnici. U svakoj smo neobavešteni. Površni. Navijači. Svaka otkriva neosećajnost. Budi bes naših očiju. Svaka je zanimljiva samo zato što je nova.  I puna preokreta od "360". Svaka nas zbuni. Ali ni od jedne ne odustajemo. Svaka je puna taktike. Svaka je kreativnija od prethodne, puna neobičnog stila. I svaka jasna.
    Svaka je za sve. Nijedna za nas. Različito je obojena. Drugačije nastala. Svaka nosi ideju i posledicu. Svaka ne pokazuje istinu zaleđine. Svaka je istina.
    Od svake nam srce drhti. Svaka se ničim ne završava. Generalizuje. Ni od svoje više nisam odmoran  ;-)  .... Jer... svaka je samo naša.
 

 
 
 
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb