krasiva

Monako, i ja van njega!

krasiva | 23 Novembar, 2011 17:53

    Kada proučim, kroz more razmišljanja, kroz šta ljudi prolaze u životu, kao i to, šta nam naša stvarnost nudi da preživljavamo, dolazim do zaključka da smo svi mi u suštini "počasni heroji".
    Osećam da sam deo ove zemlje i društva. Osećam najjače. Samo se ponekad uplašim da moje oči ne spoznaju plavu boju. 
 
 
Zastava "grada", države-monarhije Monako
 
    Taj nesvakidašnji "plavodaltonizam" nastaje u određenim trenucima, u određenom vremenskom periodu (rekao bih od 17:45 do 18:25 :-) ), na određenom "javnom servisu" (:-)), i na određenom prvom kanalu! Zapitam se da li je kriterijum za vest zaista stvarno samo ono što je novo, ili bi trebalo znati da nešto mora da zavredi da bi bilo prikazano, pa makar i kao novost.
     Na državnoj televiziji, u pomenutom periodu, ja saznajem da je jaka gužva na auto putu, gazela neprohodna, pas ujeo u glavnom gradu, a gradonačelnik posetio ili uspeo da uvali neki svoj "proizvod" javnom dobru. Onda kreće "osećaj Bliskog istoka", gde reporteri vrše redovna javljanja na putu ka gužvi, da bi izvestili o gužvi, kao i mogućnosti da će o gužvi teško stići da bliže šta kažu do kraja emisije, zbog gužve. Mislim da u račun za TV pretplatu treba uvrstiti i dodatak u smislu nadoknade troškova za učenje naziva i rasporeda ulica u Beogradu.
     Srbija svakog dana sluša servisne informacije svoje prestonice.
    Srbija samo jednom nedeljno ima priliku da pogleda ljude koje je iznedrila i koji su Balkanskom ulicom doneli neku vrstu slave Beogradu.
     Prestoničani, bar oni koje bi to interesovalo, ne gledaju vesti iz svog grada jer su upravo u toj gužvi i nemaju vremena da ga uzaludno gube za pogled na "ogledalo". Na to je spreman "jeti šumadinac, braničevac ili južnjak", kada se onako umoran razvali na foteljiu i zaspi. Migracije stanovništva masovno su usmerene ka centru, jer se u snu mešaju lepe vesti Beograda i prosečna imaginacija gore pomenutih.
     Učinite i Vi gospodo iz servisa javnog nešto za decentralizaciju, a da to samo ne bude "mlađ torta sa jagodicom na vrhu", već nešto pametnije ;-)
      I ne preseljavajte dotični program u jutarnje sate, već postoji isti!   
 
 
 

Генерална | Permalink | Komentari (24) | Trekbekovi (0)

K(Dž)ip slobode

krasiva | 16 Novembar, 2011 16:00


     Poklon prijateljstva Francuske američkom narodu. Kip slobode (1886.)

kip

U postolju spomenika uklesan je čuveni stih američke pesnikinje Eme Lazarus: "Daj mi svoje umorne, svoje siromašne, svoje šćučurene mase koje žude da slobodno dišu"

Kip je simbol nastanka temelja, ispostaviće se, države koja utiče i kreira pisanje istorije u budućnosti. Svaka zemlja ima svoj "kip".

     Amerika je bila svesna svoje budućnosti, i uloge u njoj. Znala je da njen kip postaje simbol odlučnosti, borbe i želje da opstane i "umiri" svet. Međutim, koji kip može da potisne ličnost Džordža Vašingtona, borca revolucionara, koji je "stvorio" Ameriku. Zato je želela da ugradi i spoji ova dva "sunca", i taj proizvod koji dobije iskoristi za prenos svog talasa slave! Niko nije znao šta će to u stvari biti, nije znao ništa..ništa osim imena. Prošlo je skoro dva veka.. I evo ga.. DŽIP.

Pršti slobodo, sa te mašine, vreme je da damo srce svetu! (Libijski pobunjenici u borbi za slobodu) A i još po nešto..
 
     Patent je zaživeo i kod nas.. Tog "predivnog" 5-og..
     Ti, Ilija, idealisto, koračaj, kreći se meko a brzo, od lepog do glavnog grada,  nemoj da usmeravaš svoj pogled i svoj osećaj na bol svojih stopala koja zbog pocepanih starki doživljavaju svaku oštricu kaldrme na putu ostvarenja sna da promeniš "video" užasa pred svojim očima..
 

     Koračaj.. jer nije bilo dovoljno mesta u džipu, "receptu" slobode.. Njime će Pašićevim trgom defilovati vođe "zatvorenih pesnica", buduće merice demokratije, od podruma do Bodruma. Iz njega će izaći razni Gagići!

     Ta velelepna, stvorena stvar, u budućnosti će se darivati prijateljima.. 

                                                                       "Željan ideala, ispao budala"

Генерална | Permalink | Komentari (20) | Trekbekovi (0)

Nauči me, kad već neću!

krasiva | 06 Novembar, 2011 12:47

   Da sam profesor.. znao bih samo kako bih se obukao.. koje odelo.. Sve ostalo je nepredvidivo.. Mogao bih pričati kao Fidel.. o obrazovanju, poslu, i našim manirima.

    Kreda se uzima u kancelariji.. na tabli postavlja samo jedan znak pre nego što se bilo šta kaže. Taj znak je ",".. Čuješ neki, ili par glasova - "zarez!". " Tako sam i ja mislio kod profesora Pravopisa i Književnosti. Ali me je tom da je ovo "zapeta" naučio profesor Statistike.. Profesor Akademik.. Deco, kolege.. Znanje nije bogatstvo. Znanje je ceo svet. A vi procenite ŠTA ĆETE Wink

    Kod mene bi svi imali petice. Studenti desetke Smile To bi im bila prva informacija, nakon imena, i pošto onaj ko ovo čita zna da nije prvi april, rekao bih da bi se za to stvorili adekvatni uslovi..

Pismeno polaganje kao provera znanja? Hvala svim pismenim ali doviđenja!!

    Uslovi koje sam pomenuo, bili bi moj trud da prenesem znanje u punom obimu, nakon čega bih uključio dotičnog, da me natera da bacim klešta iz ruku, da priča, da razmišlja, da on mene ubedi da mu je savršeno jasno to šta je šlušao. Pa onda varijanta inverzno ironične slovenske antiteze, da li je a nije!

   Interesovanje učenika, studenta, je obaveza predavača. Ako to ne shvataš, idi na neku traku profesore, za pakovanje miliona artikala nije potrebna kreativnost.

   Pričanje o nekim drugim, životnim temama. Mislim da je profesor nešto posebno, uzvišeno, da treba dodatno da se izdigne van onog što je limit programa, jer iz njegove učionice izlaze relativno formirane ličnosti, a da bi te iste došle do kuće, moraju preći ulicu ili ići po njoj.

    I ono krajnje, ali najvažnije, kroz priču.. “ Moj drug, u isto vreme kolega, I ja vraćamo se na vikend kući. Pričamo o školi, ispitima, između ostalog o jednom koji smo imali pismeno I koji je sadržao 50 pitanja. U priči pomenusmo to da nam je oko 30-ak potrebno za prolaz.. U tom trenutku,  okrenuo se gospodin koji je sedeo ispred nas I rekao: “ Izvinite momci što se mešam, čuo sam razgovor, mislim da vam za prolaz treba 50...” Tajac par sekundi, a onda grohotom smeh nas dvojice!

   Došlo je mojih 50..

 

Генерална | Permalink | Komentari (18) | Trekbekovi (0)

Kojot u trci za „nedostižnom“

krasiva | 02 Novembar, 2011 14:53

    Pa bio sam mali, a moj otac se zajedno sa mnom tako smejao! Tom i Džeri u jurnjavi, a ja jedva čekam Buldoga sa sinom psićem da se pojavi i da ga stigne palica u glavu. Grabulja i poklopac od kante za đubre mačka o glavu! ;-) Samo kada se setim one epizode kada Buldog pravi kućicu..

   A šta deca gledaju sada? Ne bih da budem subjektivan, ali osim ono malo TV vremena nedeljom na državnoj televiziji, mališani nemaju gde da pogledaju lep crtani film. A mnogo je značajno rasti uz osmeh, stvarati u detetu tu vrstu osećanja, empatije, naklonosti ka svemu što je prirodno, a prirodno je ono što ga okružuje, i nisu bez razloga i cilja pravljeni baš takvi crtaći.

   Kada Duško Dugouško masira glavu Elmer Davežu.. Paja Patak.. Patak Dača i Tasa..

   Kod nas sve ima cenu! Cyber svet je zavladao, raznorazni roboti u želji da zabave decu. Ponekad ti megaproizvodi deluju loše na najmlađe, za njihov psihomentalni razvoj. I zbog tog, kao i zbog mnogo čega ostalog, voleo bih da u ovoj zemlji neko uvede cenzuru! Vekovima pišemo stranice istorije i tradicije, uzdižemo veru, pozitivan stav prema životu, i sada treba neko „komercijalno“ vreme da nas smlati, i da nas uvede u neki kalup poraza, neznanja i potpune bezvrednosti?! Ma ko je taj ko zarađuje na zatupljenosti naše dece, njihovom stvaranju nerealnog sveta od svojih želja i iskrivljene mašte?!

   Pre nekoliko godina, bogati Arapin, nudio je skoro jedno malo bogatstvo da se napravi epizoda u kojoj Kojot konačno hvata brzu pticu.

    Ali..bez cenzure.. odgovor je bio onaj bez cene..

Генерална | Permalink | Komentari (28) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb